Зашто су се Комшић и Џаферовић уплашили велике промене у Црној Гори

© Фото : PREDSEDNISTVO SRBIJEЖељко Комшић
Жељко Комшић - Sputnik Србија
Пратите нас
Победа опозиције на парламентарним изборима у Црној Гори и догађаји који су након тога непосредно уследили, били су прилика за чланове Председништва БиХ из редова бошњачког и хрватског народа, Шефика Џаферовића и Жељка Комшића, да се огласе и своју подршку дају губитничкој страни — ДПС-у и Милу Ђукановићу лично.

Они су то урадили сваки на свој начин — Џаферовић је, у стилу прошлих времена и слања телеграма подршке, током разговора са црногорским председником громко изјавио да „Ђукановићев пут нема алтернативу“, док је Комшић, увијено, али довољно јасно, оптужио црногорску опозицију за сејање међунационалне мржње и намеру да изазове рат.

Из саопштења из Џаферовићевог кабинета и Комшићеве изјаве јасно је неколико ствари — прво, двојица чланова Председништва БиХ подржавају губитничку страну у Црној Гори и не могу да се помире са чињеницом да је у Црној Гори власт смењена демократском процедуром; друго, за догађаје у Пљевљима и другим црногорским градовима, где су забележени напади на бошњачку заједницу, оптужују „просрпску опозицију“; треће, сматрају да је победа опозиције у Црној Гори увод у нове међунационалне сукобе.

Комшић и Џаферовић — националисти заоденути у грађанистичко рухо

Овакав модел понашања двојице чланова Председништва БиХ може се окарактерисати као отворено мешање у унутрашња питања једне суверене државе и то би било најблаже што би се о Комшићевој и Џаферовићевој изјави могло рећи. Међутим, много су занимљивији разлози који ову двојицу босанскохерцеговачких политичара терају да дају изјаве овакве врсте.

Ради се о континуитету политике бошњачког и хрватског члана Председништва БиХ, каже Милан Ситарски из мостарског Института за друштвено-политичка истраживања. Иако Џаферовић припада СДА, бошњачкој националној странци, и он и Комшић инсистирају на ригидном грађанском моделу БиХ, који подразумева елиминацију конститутивних народа из уставног поретка БиХ и укидање њихове релевантности у политичком животу.

„Сличан модел примењују и на Црну Гору, за коју имају утисак да је остварење њихових идеала, где Црногорци, иако за то нису проглашени, представљају некакву врсту темељног народа. Њих двојица би, чини ми се, желели да то у БиХ буду Бошњаци. Догађаји у Црној Гори ломе њихову концепцију, по којој је српски идентитет имплицитна претња опстанку Црне Горе, као што доживљавају да су српски и хрватски идентитети претња опстанку БиХ“, објашњава Ситарски.

У контексту Црне Горе, показује се да двојици чланова Председништва БиХ не смета бошњачки идентитет, што се види из њихових изјава, у којима инсистирају на ексклузивној заштити безбедности Бошњака.

„Њихова је кључна бојазан да ће се смена власти у Црној Гори извести уз наглашену присутност српског идентитета, а да при томе ни на који начин не буде угрожен ни бошњачки, нити црногорски идентитет, нити грађански карактер Црне Горе као државе. Због доследности такве њихове политике не чуде ме овакве реакције на дешавања, где врло селективно приступају, занемарују чињенице да је за решавање инцидената у Пљевљима надлежан МУП који је још под пуном контролом ДПС-а, који је врло промптно реаговао у свим могућим ситуацијама током изборне кампање, а већ неколико дана га нема нигде, барем да идентификује починиоце тих немилих инцидената“, каже Ситарски.

Тиме два члана Председништва чине медвеђу услугу како себи самима, тако и Бошњацима у Црној Гори, с обзиром на експлицитну подршку и физичку заштиту коју је бошњачка мањина добила од стране три опозиционе коалиције у Пљевљима и другим црногорским градовима, каже Ситарски.

Иницијативу преузима Република Српска

Што се тиче односа БиХ и Црне Горе када буде формирана нова влада, Ситарски се прибојава да консензуса према новој црногорској власти у БиХ неће бити, као и да ће се односи свести на минимум, управо због Комшићевих и Џаферовићевих ставова.

„Ти односи и до сада нису били претерано интензивни. Сводили су се на похвалне изјаве бошњачких и квазиграђанских странака о црногорској власти. Неким конкретним дипломатским, а поготово међународноекономским садржајем нису били испуњени. Додуше, са општинских и кантоналних нивоа успостављани су односи са субјектима из Црне Горе, али у политичком смислу и са државног нивоа односи су били минимални и идеологизирани“, каже Ситарски и додаје да ће сада улогу веза између две државе преузимати ентитетски ниво (пре свега Република Српска), али и локални и кантонални нивои власти.

Бакир вуче конце и ствара конфликте

По налогу свог главног ментора, лидера СДА Бакира Изетбеговића, Комшић и Џаферовић имају дужност да дестабилизују БиХ, да стварају конфликте и затегнуту атмосферу у тој држави, каже политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара.

„Њима победа опозиције не одговара зато што хоће да је пришију руско-српском национализму, да кажу да иза ње стоје СПЦ и Србија као држава, да је Русија одавно у тајности припремала државни удар у Црној Гори… Када се све сабере, опозиција је за њих производ тих, за њих, мрачних сила“, каже Козомара.

Двојица чланова Председништва БиХ немају ништа позитивно да кажу о Ђукановићу, међутим, за њега их вежу три опозиционе коалиције, додаје наш саговорник и наглашава да је симптоматично то што је Џаферовић током телефонског разговора са Ђукановићем то и рекао — да не подржава „српско-руско-православно коалицију“. Тиме је Џаферовић не само увредио, већ и етикетирао једну од опозиционих коалиција у Црној Гори.

„Комшић и Џаферовић слепо извршавају задатке свог ментора. Они су продукт политике која Босну и Херцеговину, двадесет и пет година после рата, вуче уназад и тражи нове сукобе и нове обрачуне на националном нивоу“, констатује Козомара.

Прочитајте још: 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала