Шта је „нуклеарни споразум плус“

© Sputnik / Антон Быстров / Уђи у базу фотографијаМодели ракета и носача ракета у музеју "Исламске револуције и свете одбране" у Техерану
Модели ракета и носача ракета у музеју Исламске револуције и свете одбране у Техерану - Sputnik Србија
Пратите нас
Иако тим Џозефа Бајдена већ неколико недеља преговара са Ираном о повратку САД у оквире нуклеарног споразума, тако нешто неће бити могуће без додатног условљавања Техерана, што желе и поједини чланови Бајденовог тима, и демократе, и републиканци, али и амерички блискоисточни савезници. Отуда се све чешће говори и о „нуклеарном споразуму плус“.

Међу противницима моменталног америчког повратка у нуклеарни споразум, према речима новинара Борислава Коркоделовића, преовладава уверење да се за последњих пет и по година ситуација на терену пуно променила и да није била повољна ни 2015, када је споразум потписан.

„Сматра се да САД треба да инсистирају да се врате у споразум само уколико Иран буде пристао на промене које се тичу дужине трајања споразума. Сада је он орочен на петнаест година, значи да би требало да истекне 2030. и онда би Иран био слободан да може да остварује свој национални нуклеарни програм онако како жели, без међународних ограничења и контроле“, објашњава наш саговорник.

Шта је „нуклерани програм плус“

На домаћем терену, Бајден ће, у намери да врати своју земљу у споразум из кога ју је пре две године извео Доналд Трамп, имати противнике, не само у републиканцима, који ће се, како Коркоделовић каже, жестоко опирати таквим намерама. Ни сви демократски сенатори нису убеђени да би САД требало да се врате у споразум без додатних услова Техерану.

Уз то, Бајден ће бити под притиском и својих савезника – Израела, Саудијске Арабије и Уједињених арапских емирата, који су против тога да се Америка врати у споразум без додатних радикалних условљавања. За одређене промене споразума, додуше не тако радикалне, залаже се и ЕУ, односно земље потписнице из Европе – Немачка, Велика Британија, Француска и ЕУ (споразум су уз њих потписале још и Русија и Кина).

Сада се појављују гласине да би рок важења споразума требало продужити на двадесет пет година, а такође се тражи већа и подробнија контрола Међународне агенције за атомску енергију. Од Ирана се тражи и обустављање производње ракета кратког и средњег домета и престанак подршке организацијама које западне земље сматрају терористичким и иранско војно присуство у Ираку, Сирији и Јемену, наводи Коркоделовић.

„Насупрот овим захтевима, Иран каже да је могуће да се САД врате у споразум једностраним актом, тиме што би Вашингтон саопштио да се враћа у споразум, без икаквих условљавања. У Техерану наводе да немају намеру да проширују споразум додатним оптерећењима по њих и да не желе да га шире тако да неке блискоисточне државе могу да постану његове потписнице. Такође Иран нема намеру да расправља о својим сувереним питањима, као што је ракетно наоружање“, каже Коркоделовић.

Иран се залаже да питање његовог ракетног наоружања буде предмет посебних преговора и, евентуално, посебног споразума, додаје он, који би регулисао питање ракетног наоружања свих земаља у региону, при чему Техеран најпре циља на Израел.

Званичници Исламске републике такође одбијају да преговарају о свом војном присуству у региону, јер сматрају да су у њих позвани од стране легитимних влада.

Време ради против Бајдена

Са друге стране, неслагања између Бајдена и неких чланова његовог тима потичу одатле што је садашњи амерички председник, као потпредседник у администрацији Барака Обаме учествовао у изради нуклеарног споразума, док Ентони Блинкен, човек који би требало да преузме место државног секретара на уму има и интересе Израела, објашњава наш саговорник.

„Ентони Блинкен, који се сматра човеком блиским израелском лобију у Вашингтону приликом сведочења пред своје именовање за државног секретара изјавио је да САД не могу да се без икаквог условљавања врате у споразум и да је став Бајденове администрације да морају да се најтешње и најподробније консултују са савезницима у региону и ЕУ и да интереси Израела морају да стално буду на уму америчким преговарачима“, каже Коркоделовић.

Безусловни повратак САД у нуклеарни споразум узроковао би захлађење односа са Израелом, какав се десио у Обамино време, додаје он.

Иран је, спекулишу светски медији, на тајним преговорима са Бајденовим сарадницима који су почели још пре неколико недеља, пре него што је амерички председник и званично преузео дужност, изнео седам захтева и одредио новој америчкој администрацији рок од месец дана да се изјасни хоће ли се вратити у споразум без условљавања.

„Треба имати у виду да против Бајдена ради време – не треба заборавити да крајем марта Израел очекују ванредни парламентарни избори и евентуалне алтернативе Нетанјахуу били би политичари који су још тврђи од њега у односу на став према Ирану. С друге стране, у Ирану су председнички избори у јуну ове године. Председник Рохани нема право да се кандидује после два мандата, тако да су велики изгледи да ће победити неко од конзервативних кандидата, што ће увелико отежати ситуацију евентуалним иранским преговарачима да постигну споразум прихватљив и Техерану, и САД, Израелу и регионалним арапским противницима Ирана“, закључује Коркоделовић.

Џозеф Бајден је још у председничкој кампањи напомињао да му је намера да врати своју земљу у оквире нуклеарног споразума, који је 2015, уз тешке преговоре потписан у Швајцарској, а светски медији недавно су открили да се између Бајденовог тима и представника Техерана у Њујорку воде тајни преговори о томе.

Сједињене Државе повукле су се из споразума 2018. године, а Иран је тада западним земљама дао рок од годину дана да направе трговинске механизме како би биле избегнуте америчке санкције. Будући да то није успело, Техеран је саопштио да одустаје од неких одредби споразума, али да нема намеру да развија нуклеарно наоружање. Такође, Иран је навео да је спреман да се врати споразуму када и САД учине исто.

Прочитајте још:

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала