Мишљење стручњака је да се овим шаље сигнал да је држава, уз одређену дозу опреза, оптимистична везано за технологију криптовалута. Закон је више позитиван него што доноси ограничења, па би требало да допринесе даљем развоју ове индустрије.
Закон о дигиталној имовини настоји да се та област уреди, уведе предвидљивост и заштите привреда и грађани.
„Рударење“ криптовалута у Србији
Србија у погледу „рударења“ криптовалутама не заостаје за светом из простог разлога што је струја као главни трошак за „рударе“ јефтина у односу на развијене земље. Ни у трговини овим „дигиталним златом“ такође не заостајемо, с тим што плаћање криптовалутама није заживело у већем обиму.
Новим законом то би требало даље да се развија, уверен је саговорник Спутњика Александар Матановић, потпредседник Биткоин асоцијације Србије и међународни консултант и едукатор у области криптовалута и блокчејн технологије.
Новине Закона о дигиталној имовини
„Кључне ствари су то да се тржишта уређују у смислу да фирме које пружају услуге везано за криптовалуте морају да прибаве лиценцу. Услови за њу личе на оне које морају да испуне разне финансијске институције, тако да су они који се баве криптовалутама стављени у сличан ранг са онима који пружају и друге, традиционалне финансијске услуге. То је свакако добар знак за крајње кориснике. Јер, сада су заштићени, односно постоје врло јасна правила по којима морају да послују они који те услуге пружају, и онда крајњи корисник тачно зна шта може да очекује од кога“, објашњава наш саговорник.
Друга битна ствар која је уређена новим законом је пословање са криптовалутама за друге фирме, односно оне које се не баве нужно тим послом. Тако било која фирма у Србији може да купује криптовалуте, инвестира у њих, а такође је регулисано и како може да их прима као средство плаћања за своје производе и услуге:
„Предвиђено је да практично сва правна лица са изузетком финансијских институција могу да примају уплате у криптовалутама за своје услуге или производе, али уз обавезну конверзију. Дакле, мора да постоји лиценцирани посредник који конвертује криптовалуте у динаре, тако да ако рецимо неки ресторан прима криптовалуте, из угла корисника је то плаћање криптовалутом, јер он шаље рецимо неке биткоине, а између се налази посредник који то конвертује, претвара у динаре и шаље на рачун ресторана. Слично је плаћању картицама“.
Токени за прикупљање средстава за бизнис
Предвиђено је да сваки посредник који ће морати да добије лиценцу Народне банке Србије за обављање свог посла, мора да поседује капитал од 50.000 евра који према мишљењу Матановића служи да се та средства користе у случају евентуалних проблема са неким плаћањем и обрадом плаћања, односно да би се у неком екстремном случају намирио корисник њихових услуга.
Трећа битна новина овог закона односи се на начин прикупљања средстава за покретање бизниса.
„То значи да ако ви имате неку идеју и желите да развијете неки пројекат, али немате средства, па уместо да на пример јурите неког инвеститора, како се то углавном ради у том стартап свету, ви можете да издате одређене токене. Ти токени су слични криптовалутама, да не улазимо сад превише у технологију како они функционишу, али ви издате те токене, продате их унапред, и онда од тих прикупљених средстава развијате производ. Наравно, и то се ради под одређеним условима, јер не може било ко тек тако да изда те токене, већ мора опет да испуни неке друге услове“, наводи овај стручњак.
„Рудари“ ће плаћати порез
Према усвојеном решењу, сама куповина криптовалуте се неће опорезивати, али ће се свака трансакција у којој се оствари капитална добит опорезовати са 15 одсто, а порез ће морати да плате и они који се баве „рударењем“.
Сам закон не промовише употребу криптовалута јер иза њих не стоје централне банке и Владе, међутим, то је према Матановићевим речима сасвим разумљиво и тако је и по свету, јер државе желе да ставе до знања да свако ко се тиме бави то ради на своју руку.
„Мој утисак је да закон представља једну добру основу за даљи развој тог целог екосистема, да се тако изразим. Пуно ту треба да се донесе подзаконских аката и видећемо како ће то у пракси да се примењује, али свакако ми се чини да је закон корак у добром смеру, мислим да је у принципу добро осмишљен и да даје разлог за оптимизам“, закључује Александар Матановић.
