Грандиозни пројекти Србије и Републике Српске који много жуљају Сарајево 

Велики пројекти које ове и почетком идуће године заједнички покрећу Србија и Република Српска од значаја су не само за грађане Српске, него и БиХ.  Међутим, у Сарајеву су сваком послу нашли ману само из једног разлога – јер у њих инвестира Србија.

У овој оцени слажу се саговорници Спутњика из Републике Српске, аналитичар Анђелко Козомара и политиколог Војислав Савић.

Пројекти са једном маном – инвестиција су Србије

На овонедељној седници влада Србије и Републике Српске, одржаној у Источном Сарајеву, прецизирано је да ће Србија у наредних неколико година инвестирати 787 милиона евра у РС. У овом тренутку покреће се изградња три хидроелектране у горњем току Дрине - „Бук Бијела", „Фоча" и „Паунци", саобраћајна деоница Рача–Бијељина на ауто-путу Београд–Сарајево и аеродром Требиње.

У Фочи је свечано положен камен темељац за хидроелектране чија је вредност више од 500 милиона евра.

Хидроелектрана „Бук Бијела“

На почетних тридесетак километара тока Дрине прво ће се градити „Бук Бијела“, акумулација дужине око 11,5 километара.  Максимална снага требало би да буде 93,52 мегавата, уз очекивану годишњу производњу од 332 гигават сата. Након њене изградње, низводно би требало да буду изграђене и хироелектране „Фоча“ и „Паунци“.

Хидроелектрана

© Sputnik / Александр Макаров

/

Уђи у базу фотографија

Снага три хидроелектране на Дрини биће једнага снази блока 2 хидроелектране Ђердап 1.

Њихова укупна инсталисана снага биће 180 мегавата, што је еквивалентно снази блока 2 у ХЕ „Ђердап 1“. Чеона електрана, ХЕ „Бук-Бијела“ би са становишта величине акумулације, требало да буде највећа електрана на Дрини узводно од Вишеграда. 

Аутопут Сремска Рача-Бијељина

Деоницу будућег аутопута Београд-Сарајево, првог који директно треба да повеже Србију и БиХ, од Сремске Раче до Бијељине финансираће Србија и радови би ускоро требало да почну. Главни радови на изградњи моста на Сави, код Сремске Раче, у вредности од 100 милиона евра, дугачког 1.320 метара, почели су крајем августа 2019. године и одвијају се према планираној динамци.

Аеродром у Требињу

Пројекат изградње аеродрома у Требињу, инвестицију вредну 100 милиона евра у потпуности финансира Србија. Расписана је јавна набавка за избор извођача за израду пројектно-техничке документације, Србија је одвојила средства за експропријацију земљишта, што би требало да буде обављено на јесен. Рачуна се да би грађевинску дозволу добили до краја године и са изградњом аеродрома кренули у првом кварталу идуће године.

ПроЈекти Србије и РС

© Sputnik

Политичко Сарајево, међутим, Београду све време спочитава што је не питајући БиХ, све одрадио са Републиком Српском иaко су у питању инвестиције на територија Босне и Херцеговине. На питање шта смета политичком Сарајеву у тим пројектима који ће несумњиво значити не само становништву РС него и БиХ, Козомара нема никакву сумњу:

„Њима највише смета то што је Србија снажна и јака и што има могућности да улаже стотине милиона евра у РС, у пројекте који су и од њеног привредног интереса. На пример, место на коме ће се градити аеродром Требиње, комплетно земљиште је у приватном валсништву. Сво земљиште  за ту локацију које чека експропријацију у приватном је власништву, власници су физичка лица. Са тим БиХ нема апсолутно ништа“, истиче он за Спутњик.

Шта смета Бакиру и дружини

Ускоро треба да почне и изградња ауто-пута од Сремске Раче до Бијељине. Мост на сави се од августа 2019. гради предвиђеном динамиком.

Како каже, Бакир и дружина сматрају да они треба да одлучују о свему, па и о начину живота грађана РС, пре свега Срба.

„Што се тиче хидроелектране „Бук Бијела“ и аутопута Сремска Рача-Бијељина тај део је у потпуном власништву РС и не ради се граничном прелазу који би тражио сагласност заједничких органа БиХ. Дрина је ту на територији РС и она је у потпуном валсништву РС“,  истиче Козомара, додајући да је и студентима Правног факултета јасно да ту нема никаквих надлежности БиХ.

После свих могућих консултација, и комисија за концесије, испоставило се да Србија као већински власник хидроелектране и аеродрома и када је аутопут до Бијељине у питању добила све потребне сагласности. Бакир Изетбеговић и његова екипа не могу више ништа да ураде осим да се тиме баве по медијима, сматра овај аналитичар.

Жуља и развој Српске

Политичком Сарајеву, односно муслиманском политичком руководству, смета сваки развој РС, а ако је он још подстакнут од Србије онда је то највећа могућа фрустрација, без длаке на језику је Козомара.

Он подсећа да је ових дана бивши председник Савета министара БиХ, Денис Звиздић, јавно приговорио што влада Србије држи састанке са владом РС, а не са Саветом министара. Један такав састанак је био одржан 2015. године и закључке са тог састанка никада мулсиманска страна није хтела да спроведе. Зашто би се поново састајали с њима када они једно договоре, а сутра друго раде, што је њихова политичка идеологија коју проводе 25 година у БиХ, напомиње наш саговорник.

Сарајевска опструкција

Козомара је скептичан по питању реализације ауто-пута Београд-Сарајево. Приликом полагања камена темељца августа 2019, чему је присуствовао и председник Турске Ердоган, сарајевски медији су констатовали да је то све на дугом штапу јер БиХ није буквално ништа урадила по том питању. Разлог томе је, како каже, јер Бошњаци неће да се повезују са Београдом.

„Они су за апсолутну изолацију муслиманског дела БиХ, они неће никакве контакте са Србијом, а све више су у затегнутим односима и са  Хрватском. Они ће, ако наставе овако, бити једно изоловано острво у овом делу Европе. Примера ради, турски председник Ердоган се и прошле и ове године састао само и искључиво са српским чланом Председништва БиХ Милорадом Додиком када је дошао његов ред да председава. Са другом двојицом неће више да се састаје управо због тога што опструишу све договоре“, истиче Козомара.

Авион "Ер Србије"

© Tanjug / ZORAN ZESTIC

Аеродром у Требињу ће у потпуности бити изграђен парама Србије и биће у њеном власништву.

Кад чекате на странце

Сви коментари Сарајева везани за ова три пројекта за које Бих ни на који начин није надлежна су, по оцени Савића последица тога што оно годинама после рата није развијало један аутономан политички концепт који је прогресиван и доноси резултате. Уместо тога градило је своју политику и навикавало јавност на то да увек дође неки странац и реши проблеме у његову корист.

„Онда када се деси да Србија која је данас прилично оснажена не само у региону, него и у овом делу Европе и поново заузима онај положај који заслужује и треба да има, и када економски може да изнесе неке важне стратешке пројекте, онда је одједном то проблем зато што је то показивање на делу како се ствари раде и како политика треба да изгледа“, истиче овај политиколог.

А у ком грму лежи зец најбоље говоре подаци које је изнела премијерка Србије Ана Брнабић, подсетивши да је у последњих 20 година на територији БиХ издато око 280 различитих концесија, а све су их издали или ентитети или кантони. И ни у једној од ових концесија није постојао ниједан проблем.

„Проблем“ је, очигледно, Србија.