Прва жртва светског трговинског рата

© Sputnik / Александар МилачићМомир Булатовић - "Без дистанце"
Момир Булатовић - Без дистанце - Sputnik Србија
Пратите нас
Доналд Трамп, предсједник Америке, испунио је једно од важнијих изборних обећања. Објавио је трговински рат остатку свијета.

Досадашњи низ спорадичних трговинских чарки прерастао је у отворени рат одлуком Трампове администрације да увећа царине на увоз одређених роба како би се остварила „фер трговина“ и побољшао спољнотрговински биланс његове државе. Погођене стране ће, како су одлучно најавиле, узвратити истом мјером и „једнако болно“.

Кинески радници сортирају бамбус у фабрици у Хангжоу у Кини - Sputnik Србија
Кина узвраћа ударац

Свјетска јавност, поодавно засићена свим могућим сукобима на глобалној сцени, забринуто је потражила објашњење и прогнозу колико ће сукоб великих и богатих утицати на компликовање судбина мањих држава и живота обичних људи.

„Фајнаншел тајмс“, видно ненаклоњен предсједнику Трампу, замолио је своје читаоце (текстом Рана Форохара) да замисле Доналда Трампа као америчког слободног рвача у уским црвеним гаћицама, са америчком заставом на грудима и тетоважом „Волим маму“ на бицепсу. У боксу се противници сукобљавају по строгим правила. У слободном рвању нема правила, али ни стварних сукоба. Све је у фингирању и психологији по којој увијек морају да побиједе „добри момци“. Противник није стваран. Таква је само Трампова потреба да се додвори својим бирачима из „појаса рђе“.

Исти аутор закључује да Трамп води погрешан трговински рат. Погрешан утолико што његова мета није једино и искључиво Кина, као прави амерички противник већ су на нишану и амерички савезници, ЕУ прије свих.

Овај текст не представља само илустрацију тешке унутрашње политичке битке у Америци, већ открива и логику да ли трговински рат може да буде исправан или не. А шта је толико страшно у одлуци да нека држава за пар процената подигне износ царине коју треба платити да би се доспјело на њено тржиште? Толико опасно да заслужује назив — рат. Односно, шта представља толико жељени опозит — трговачки мир?

Самит Кине и земаља Централне и Источне Европе у Софији - Sputnik Србија
Лидери централне и источне Европе: Појачати сарадњу с Кином

У области трговине сукоб (условно назван ратом) природно је стање. Вјештине и моћ се овдје користе да би се побиједио/преварио противник, а у ту категорију спада свако ко спријечава остварење темељног трговачког принципа — купити јефтино да би се продало скупо. Процес глобализације налагао је остварење принципа слободне трговине, што је значило смањивање националних баријера за увоз роба и услуга. Царине су биле смањиване или укидане након тешких и вишегодишњих рунди преговора у оквиру Свјетске трговинске организације (СТО) и под притиском Свјетске банке и ММФ-а. Свјетски трговачки мир је оствариван аргументима снаге Америке, а не идеалима слободе и једнакости свих.

Такав је мир, разумије се, могао имати само ограничено трајање. Иако су бројне државе свијета од таквих „споразума“ трпјеле велику штету, остале су одлучне да преживе и развијају се по правилима која су им била наметнута и која су доживљавале као неправедна. Кина, Русија Индија, Бразил… доказ су за ову тврдњу. Оне су, током претходне двије деценије толико ојачале своју улогу на глобалној сцени да су се „америчка“ правила свјетске трговине окренула против својих креатора. Стога је Америка била приморана (или макар њен владајући дио мисли да јесте) да приступи њиховој промјени.

У класичном обрасцу политике високи владини представници се боре за „нова радна мјеста“ и бољи стандард својих бирача. Да би се то остварило у капитализму је неопходна симбиоза између политике и крупних капиталиста који ће, након што зараде довољно за себе, имати чиме да плати и остале. 

Цепање долара - илустрација - Sputnik Србија
Вријеме је за отрежњење: Шта земље региона могу да науче из глобалног трговинског рата

Политика се надаље не може водити без новца, а новац имају крупне корпорације које ће подстицати оне кандидате који им буду обезбиједили уносније послове. Највеће су зараде у сиромашним државама које страним инвеститорима гарантују привилегован положај. Тако се затвара пуни круг који описује слободну трговину у свијету. Ње до сада није било у свјетској историји, иако су на ту тему написане бројне декларације и потрошене хиљаде заклињања.

Стога је прва жртва текућег трговинског рата илузија о постојању слободног тржишта и поштених услова међународне трговине. Свјетска трговина одувијек представља сплет политике и економије, а предност има она страна која је везу између својих геополитичких и пословних интереса остварила на паметнији начин. Америка у сукоб који је сама изазвала улази видно ослабљена, будући да је однос између њене државне и пословне елите на нивоу отвореног непријатељства, што резултирала њеном посвемашњом слабошћу.

А „трговински рат“ тек улази у одлучујућу фазу. На дневном реду су стандарди 5Г (пете генерације) телекомуникационих система, расподјела профита у ери повезаних машина и 3Д штампа и њен утицај на правила које одређују националну припадност неког производа…

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала