Србија и БиХ — има ли шта јаче од мржње

© Tanjug / OKSANA TOSKICПремијер Србије Александар Вучић и чланови Председништва БиХ Драган Човић, Младен Иванић и Бакир Изетбеговић прошетали су данас Кнез Михајловом улицом у Београду и сели у башту ресторана "Коларац" на освежење.
Премијер Србије Александар Вучић и чланови Председништва БиХ Драган Човић, Младен Иванић и Бакир Изетбеговић прошетали су данас Кнез Михајловом  улицом у Београду и сели у башту ресторана Коларац на освежење. - Sputnik Србија
Пратите нас
Привредни скуп у Мостару, по општој оцени, биће прилика да се изгладе политичке напетости између Босне и Србије, али економисти се надају се да ће ипак економија имати последњу реч.

На Међународном сајму привреде „Мостар 2016“ у Босни и Херцеговини, учествоваће више од 700 излагача из 24 земље света, међу којима је и десет привредних субјеката из Србије. Свечаном отварању ће присуствовати и представници власти свих нивоа из БиХ, али и регионални лидери. Очекује се и обраћање  премијера Србије Александра Вучића, председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић, председника Црне Горе Филипа Вујановића, председавајућег Председништва БиХ Бакира Изетбеговића, и заменика премијера Владе Републике Турске, која је и покровитељ сајма. Овај сајам је иначе деветнаести по реду, а на њему се, поред поменутих, очекују и привредници и званичне делегације из Кине, Италије, Мађарске и Немачке…

Стари мост у Вишеграду на Дрини - Sputnik Србија
Да ли је БиХ спремна за ЕУ?

Привредни скуп у Мостару, по општој оцени, биће прилика да се изгладе политичке напетости између Босне и Србије, али економисти се надају се да ће ипак економија имати последњу реч. Србија и Босна и Херцеговина иначе имају потписан Споразум о заједничком наступу две земље на трећим тржиштима, па се процењује да је ово добра прилика да се политичке трзавице ставе у други план, а да се шанса да и економији.

Економиста Милан Ковачевић каже да би било идеално кад би се цео регион економски јаче повезивао, јер би се на тај начин остатак бивших чланица СФРЈ које нису у Европској унији боље снашао када уђе у чланство.

„Међутим, од кад је Словенија, па потом и Хрватска ушла у ЕУ, долази до тешкоћа у међусобној економској сарадњи са остатком региона. Када је иначе реч о заједничком наступу на трећим тржиштима, то је одлична идеја али не тако лако спроводива. У свакој земљи привредници раде према систему своје државе, а ту се појављују одређена ограничења у сарадњи са предузећима из других земаља. На томе треба радити и трба то подстицати, али ту нису тако велике могућности“, убеђен је Ковачевић, напомињући да Споразум може да буде кров, али да је на предузећима и привредницима држава да га спроведу.

Ивица Дачић - Sputnik Србија
Економска сарадња на Балкану више него скромна

Професор са Економског факултета у Сарајеву Фикрет Чаушевић верује да управо због чињенице да смо мале земље и да појединачно нисмо у могућности да задовољимо спољно тржиште, треба да наступамо удружено. Он напомиње да овај регион треба да искористи знање и пословне везе које су остале после Југославије, које су биле врло интензивне пре ратова, а које нису сасвим уништене после ратова.

Када погледате које су највећи извозници из овог региона видећете да су то предузећа или делови предузећа, која су и пре рата имала добру сарадњу.

„Чињеница је да не можемо појединачно да постигнемо економију обима, па је савршено јасно да постоји економски интерес за заједничке наступе и производњу. Да би то постигли што лакше и да би се лакше повезали, треба да снизимо трошкове“, објашњава наш саговорник из Сарајева.

Професор Чаушевић каже да ако бисмо погледали извештаје о трговини, видели бисмо да све земље из региона на челу са Србијом и Босном имају највеће дефиците у трговини са Кином и Русијом. Он сматра да би ствари биле другачије ако бисмо заједно наступали на овим тржиштима, јер би се повећао обим производње.

„Нема никакве дилеме да постоје апсолутно врло јасни заједнички економски интереси и да је то будућност нашег региона. Заједничка сарадња и наступ на трећем тржишту, посебно на оним тржиштима где могу да се остваре нове значајне производње, односно задовољавање тражње на тим тржиштима, као што је наш квалитет у областима металопрерађивачке индустрије, машиноградње, аутомобилске индустрије, дрвнопрерађивачке индустрије, агробизниса… То су наши квалитети производа који су већ потврђени на светским тржиштима  задњих 15 година. Дакле, ми по квалитету можемо без икакве дилеме да извозимо у Русију, Кину, Индију…“, уверен је он додајући да то није могуће урадити преко ноћи, али да би уз труд успели да обновимо део и обим пласмана који смо имали као јединствена држава-чланица Покрета несврстаних.  

Патрик Пујане - Sputnik Србија
Економска сарадња прави начин за зближавање Русије и Европе

Укупна размена 2014. године између Босне и Србије износила око 1,3 милијарде евра, од чега је извоз Србије у Босну био 890 милиона. Споразум који су две државе потписале имао је за циљ и да доприносе укупној регионалној стабилности и пошаље поруку да Западни Балкан није само место конфликта, већ да може бити и место погодно за инвеститоре и улагања.

Међу областима које су најпогодније за заједнички наступ на трећим тржиштима Босне и Србије посебно је издвојен  туризам, где би Србија и Босна могле имати заједничку понуду за посетиоце из далеких земаља као што су Јапан, Кореја, земље Персијског залива и Русија. Осим туризма, за заједнички наступ на трећим тржиштима као погодне гране споразумом су обухваћени и грађевинарство, пољопривредна и прехрамбена индустрија, енергетика, наменска и ауто-индустрија, као и металски комплекс.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала