Наша земља је већ потписала дугорочне уговоре о снабдевању с руском „Гаспромом“ и транзиту преко Мађарске, рекао је Бајатовић за „Политику“.
Према његовим речима, проширивањем капацитета постојећег складишта гаса у Банатском Двору, дневно ће се производити 10 милиона кубика гаса, што је довољно да се покрију дневне потребе Србије у најхладнијим данима.
До краја марта биће донете инвестиционе одлуке о проширењу овог складишта и знаће се да ли ће се ту убудуће утискивати 700 милиона или једна милијарда кубика гаса, навео је Бајатовић.
Он је казао да је Србија лане увезла 23 одсто више гаса него 2016. године — 2,1 милијарду кубика, пре свега због веће индустријске потрошње, која ће се наставити с развојем српске привреде.
Бајатовић је рекао да је приоритет и гасна веза, интерконекција, с Бугарском, која би у коначној верзији обезбедила две милијарде кубика гаса.
Да би се та конекција максимално искористила, потребна је и гасна веза од Ниша до Београда у дужини од око 200 километара, за коју треба издвојити око 200 милиона евра. „Србијагас“ је већ започео овај посао кроз експропријацију земљишта.
Европа би требало да нам помогне с 48 милиона евра, док ће остатак обезбедити „Србијагас“ из текуће ликвидности, што значи да нема задуживања државе, казао је Бајатовић.
Он је навео да је важан пројекат и гасна веза Србије са Румунијом, која има довољно свог гаса.
Реч је о гасоводу дужине 10 километара, док би 130 километара свог дела гасовода Румуни сами финансирали, рекао је Бајатовић.
