Сви они који нису продали акције, имају више новца на рачунима.
„Закључно са исплатама дивиденде НИС-а, сваки грађанин који досад није продао акције може на свом рачуну да очекује негде око 6.300 динара“, каже Александар Чортан, члан Извршног одбора Поштанске штедионице.
Тај износ није исти за све, због различитих висина накнада које банке наплаћују. Без накнаде и провизије, међутим, могућа је једино продаја акција на шалтерима пошта и то до 31. децембра наредне године. Њихову продају брокери ипак не саветују иако је зарада од дивиденди мала.
„Што се тиче малих акционара, за њих није толико значајан тај износ дивиденде, она се углавном сагледава код стране оних акционара који имају већу количину акција тако да би могли да очекују неки већи прилив по том основу. Мали акционари своју одлуку да ли да продају акције или не углавном би требало да базирају на цени које те акције имају на берзи и да ли им је тај новац стварно неопходан у том моменту“, каже Јасмина Бјелић, берзански стручњак.
Ако се пак одлуче да купе нове или откупе бесплатне акције чланова породице, то могу да учине преко брокерских кућа. До већег броја акција може се доћи и наслеђивањем.
„Акције преминулих лица су предмет наслеђивања. Све што је потребно да наследници ураде јесте да имовину акције укључе у свој оставински поступак“, каже Чортан.
По добијању решења, потребно је да се обрате у једној од 180 експозитура Поштанске штедионице, где ће извршити реализацију оставинског решења, односно прокњижавања акција са преминулог лица на наследнике, објаснио је Чортан.
А када се наследе, могу се и продати. Новац се добија у року од три до четири дана.
Пре 11 година, више од четири милиона грађана остварило је право на по пет акција НИС-а, једну Аеродрома, 31 Телекома и седам Акционарског фонда. Досад је једино било могуће продати акције НИС-а и Аеродрома, што је учинило око два милиона људи. Накнадне пријаве за бесплатне акције нису могуће.
