Супротно популарном веровању, то није само проблем оних са најнижим зарадама, тврди Ден Меклин, генерални директор америчке компаније „Селери фајненс“ и кооснивач компаније „Софи“ за портал „Си-Ен-Би-Си мејк ти“.
За многе, узрок тог проблема је пораст цене живота, укључујући цене хране, опреме за домаћинство, образовања и медицинске помоћи. Током протекле године, основни трошкови порасли су за 2,3 одсто, према истраживању Бироа за радну статистику. Цена медицинске неге порасла је за 4,6 одсто током 2019. године, а ово је било највеће повећање још од 2007. године, наводи Биро. Цена одржавања домаћинства скочила је за 3,2 одсто прошле године, трошкови образовања су повећани за 2,1 одсто, а цена хране за 1,8 одсто, преноси Б 92.
За неке, проблем су стагнирајуће плате. Оне током протекле године ефективно нису расле — повећане су само за 0,2 одсто, како тврди „Пејскејл индекс“. Међутим, гледајући дужи период, „Пејскејл индекс“ је дошао до закључка да је просечна плата заправо смањена за 9 одсто од 2006. године.
Невезано за разлог, борба да се плате рачуни и стави храна на сто када немате довољно новца доводи до много стреса, показују истраживања компаније „Селери фајненс“. Финансијски стрес данас доминира, са стопом од 42 одсто радног становништва који се са њим бори. То је проценат који Ден Меклин сматра екстремно забрињавајућим.
Фондови за хитне случајеве
Ејми (36) је блиско упозната са понестајањем новца и сналажењем за исти, нарочито током сезоне пореза, од јануара до априла, када порески обвезници припремају извештаје плаћања својих пореза за претходну годину и надају се повраћају барем дела новца. То се све дешава упркос томе што њен муж и она зарађују око 50.000 долара годишње, само мало мање од просечног дохотка у Америци.
„Сезона пореза је тешка за нас јер не добијамо повраћај новца, већ рачун колико још треба да платимо“, каже Ејми.
Ејмин муж више зарађује од ње, а ради за компанију у другој америчкој држави, тако да им се неки државни порези не рефундирају. Углавном се заврши тако што имају већи дуг државног пореза, док им се федерални рефундира.
„Никад немамо много, али на пролеће, лето и јесен можемо да приуштимо себи шта желимо у супермаркетима“, каже Ејми. Најтеже им буде током зиме, када рачун за грејање поскупи, а ближи се и сезона пореза. Тада се враћају штедњи у супермаркету.
Како би заштитили своју будућност од финансијских претњи, Том Буч, генерални директор малопродаје у предузећу „ТД Америтрејд“, недавно је препоручио Американцима да почну да развијају финансијске планове и направе фондове за хитне случајеве који би могли да покрију три до шест месеци трошкова живота. Одвајање аутоматских дневних или недељних трансфера са банковног рачуна од само пет долара помоћи ће да се фонд за хитне случајеве формира. Треба размотрити и отварање штедног рачуна високог приноса који ће донети више новца.
Међутим, то је лакше рећи него урадити за оне који редовно остају без новца, будући да скоро половина испитаних радника у истраживању компаније „Селери фајненс“ каже да уопште и нема новац који је наменски одвојен за хитне случајеве.
