Иако су евроамбиције бивше совјетске републике већ скупо коштале ЕУ, западни чиновници и даље нису задовољни темпом реформи које су услов за развој украјинско-европске сарадње.
Недавно објављени подаци о наглом повећању богатства украјинских чиновника и политичара непријатно су изненадили присталице Порошенка како унутар земље, тако и изван ње, пише Ројтерс.
Још није решен сукоб на истоку Украјине, без обзира на учешће Немачке и Француске у преговарачком процесу.
Магловита је и будућност антируских санкција, које ће ЕУ, вероватно, продужити следећег месеца. Након избора Доналда Трампа за председника САД несугласице међу чланицама ЕУ у вези са политиком према Русији додатно су се продубиле.
Украјина није задовољна обимом подршке Европске уније, а Трампова обећања да ће поправити односе са Москвом изазивају озбиљна страховања у Кијеву, пише Ројтерс.
ЕУ, притом, не жури да уведе безвизни режим Украјини, у великој мери због тога што Француску и Немачку ускоро очекују избори.
Пораст броја имиграната у тим земљама не може да не утиче на расположење бирача. Увођење безвизног режима омета и резултат референдума у Холандији, који премијер те земље Марк Руте покушава да заобиђе на разне начине. За сада у томе нема успеха, јер његове присталице немају већину у Парламенту.
У Европи још нису дошли до јединственог става о Украјини, пише Ројтерс. Ипак, јасно је да до каквог год споразума да се дође у овој етапи, он неће гарантовати Украјини чланство у ЕУ, нити било какву војну или економску помоћ, као ни безвизни режим, закључује Ројтерс.
