„Већ сада може да се каже да неће бити назива ’Малорусија‘, јер га многи не прихватају. Добили смо много занимљивих, разноврсних предлога и коментара који сведоче о томе да ова расправа није покренута узалуд“, наводи се у саопштењу Захарченка које је објавила његова прес-служба.
Он је истакао да је пројекат „добио широку подршку“. „Кијев треба да се замисли о томе да ће даље вођење ове убилачке политике и неспособности за договор довести до распада земље“, додао је Захарченко.
Раније је Захарченко предложио стварање нове државе Малорусије као наследнице Украјине која ће имати несврстани статус и поставити курс политике за обнову односа са Русијом, као и уједињења са савезном државом Русије и Белорусије. Луганск је саопштио да о овом пројекту није разговарано са ЛНР. Председник парламента ДНР Денис Пушилин прецизирао је да је стварање Малорусије само идеја која се схвата противречно, укључујући и у самој ДНР.
Портпарол председника Русије Дмитриј Песков рекао је да су изјаве лидера самопроглашене Доњецке Народне Републике (ДНР) Александра Захарченка о стварању Малорусије лична иницијатива и подсетио да је Русија посвећена Минском споразуму. Изасланик Русије у контакт групи за Донбас Борис Гризлов истакао је да се иницијатива о Малорусији не уклапа у мински процес и да није предмет реалне политике, већ одговор на провокативне изјаве Кијева.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске народне републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју, између сукобљених и даље долази до размене ватре.
