Према речима председника регионалног института политичких комуникација у Симферопољу Ивана Межуха, испуњена су очекивања када је реч о повећању пензија и плата у јавном сектору, као и очекивања студената, док је што се тиче бизниса још прерано говорити.
„Има доста објективних разлога због којих није дошло до побољшања положаја предузетника. Као прво, дошло је до раскида економских односа са Украјином, и то на њену иницијативу. Осим тога, ове године је дошло до прехрамбене блокаде Крима, а онда и до енергетске блокаде полуострва“, подсећа он у интервјуу за Спутњик.
Он истиче и да се завршава процес успостављања руског законодавног система на Криму, па се може рећи да се Крим тек враћа нормалном животу, након што је, како каже, две године живео у режиму ванредног стања.
„Зато мислим да ће ове године забележити раст домаће привреде, и то ће свакако утицати и на положај бизнисмена“, наглашава он.
Према његовим речима, власт можда није успела да уради све што се од ње очекивало, али верује да кримско друштво има разумевања, јер је свесно чињенице да је спољнополитичка ситуација веома компликована, с обзиром на то да су на снази блокада Крима и санкције против земље и њеног становништва.
„На крају крајева, западне земље и даље воде антикримску политику. Тако да је већина становника Крима спремна да трпи недаће док се ситуација не нормализује“, каже Межухо.
Одговарајући на питање које би пројекте прво требало реализовати, он је рекао да Русија већ реализује глобалне пројекте на Криму како би побољшала инвестициону климу и економску ситуацију на полуострву.
„Наставља се и модернизација аеродрома у главном граду Крима — Симферопољу, и сада је тај аеродром један од лидера по броју путника. Ускоро ће Крим бити потпуно енергетски независан од Украјине и то је веома важно, јер је такозвани ’блекаут‘, који је крајем прошле године организовала ова земља, негативно утицао на стање на Криму“, каже он.
Што се тиче керченског моста, који би требало да споји Крим са остатком Русије, Межухо каже да ће његова изградња смањити цену робе коју увозимо из континенталног дела земље, с обзиром на то да се сада роба широке потрошње и прехрамбени производи допремају трајектом или авионима.
Говорећи о Украјини, као и о томе шта је она учинила за развој полуострва док је оно било у њеном саставу, Межухо каже да се Кијев понашао као да Крим није његова територија, већ да је неко „страно тело“.
„Украјина није улагала у развој полуострва и потпуно је занемарила питања социјалне политике. И управо то је потопило ову земљу, у којој се и даље одвија грађански рат“, истакао је он.
Данас се, како каже, на руском Криму много брже него раније развија јавни сектор, ефикасније раде пореске управе, правосудни органи, сектор за ванредне ситуације.
„Морам да кажем да су становници Крима често ишли код својих рођака у Русију и увек су осећали ову разлику у развоју Украјине и Русије. Сада је и њихово полуострво део тог државног система“.
Одговарајући на питање како се осећају они становници Крима који су били против повратка у састав Русије, он каже да су неки отишли у Украјину, док су неки остали, али да не верује да таквих који подржавају идеју „украјинског Крима“ има много.
„Морам да кажем да је број људи који подржавају повратак у састав Украјине драстично опао након што је ова земља увела енергетску и прехрамбену блокаду Крима. Према резултатима недавног истраживања, број кримских Татара који подржавају Крим у саставу Русије је сада дупло већи у односу на 2014. годину, иако је, према увреженом мишљењу, овај народ углавном против ове идеје“, закључује он.
