Хилари Клинтон, „мајсторица“ за ратна питања

© AP Photo / Mel EvansХилари Клинтон
Хилари Клинтон - Sputnik Србија
Пратите нас
Кандидат за председника САД Хилари Клинтон хоће да буде „шампион свакодневне Америке“. Скромна и спремна да слуша, блиска обичном народу, радницима и сељацима — то је идентитет који шаљу пропагандне поруке чији је циљ да се избрише слика о Клинтоновима као припадницима америчког џет-сета, окруженим ведетама и вуковима са Волстрита.

Тим који ради на њеној кампањи учиниће све да промени представу о хладној, арогантној и неприступачној политичарки каква о њој влада.

Посла ће имати и да је представе као политичара кога није прегазило време — Клинтонова је најстарији кандидат за америчког председника од краја Другог светског рата.

Јастреб америчке политике

Хилари Клинтон ће се у кампањи ослонити на наслеђе свога мужа, Била Клинтона. На плану спољне политике, ово наслеђе одликују интервенционизам и идеја о америчкој изузетности, концепти којима су правдали ратове у свету након завршетка хладног рата.

Хилари Клинтон - Sputnik Србија
Хилари се враћа у Белу кућу - 2. део

Клинтонова важи за једног од најратоборнијих јастребова америчке спољне политике.

Као „прва дама“ охрабрила је свог мужа и државну секретарку Медлин Олбрајт да нападну војску босанских Срба 1994. године и бомбардују Југославију 1999. године.

„Инсистирала сам да бомбардују“, објаснила је касније да је рекла мужу на телефонској вези из Африке. 

За балканско поглавље Клинтонове спољне политике везује се и њен покушај да посету Тузли 1996. године лажно опише.

„Сећам се да смо слетели уз снајперску ватру…“ испричала је у председничкој кампањи 2008. године описујући тај догађај као сцену из ратног филма, у коме је морала да бежи од снајпера. Проблем је што је ову епизоду измислила, јер се на снимцима видело да њу, њену ћерку Челси и певачицу Шерил Кроу дочекује босанска делегација са дететом које јој се обраћа. Клинтонова је после овог открића тврдила да је у питању мањи гаф.

Сила бога не моли

Босанска епизода, као и улога коју је себи приписала у мировном процесу у источној Ирској, били су главни аргументи  да је спремна да стане на чело америчке војске.

Клинтонова је и  један од највећих заговорника ширења НАТО-а на исток Европе, што је довело до тензија са Русијом и рата у Украјини. Исте године када је Северно-атлантска алијанса бомбардовала Београд приступиле су јој Пољска, Мађарска и Чешка Република, и поред обећања које је 1989. године Русима дао Џорџ Буш Старији да се НАТО неће ширити на исток.

Као сенаторка Њујорка била је и један од најоштријих заговорника рата у Ираку, на истој линији са америчким неоконзервативцима. У Сенату је заговарала бомбардовање Ирака наводећи као разлог Садамово хемијско оружје и  нуклеарни програм, оптужбе које су се потом показале лажним.

Кампања Хилари Клинтон за кандидата Демократске странке - Sputnik Србија
Хилари Клинтон у недељу почиње председничку кампању

Један од аргумената које је тада навела било је њено осмогодишње искуство поред мужа који се бавио важним националним питањима.

Клинтонова се „прославила“ и поређењем Путина и Хитлера на почетку кризе у Украјини. Као државни секретар САД од 2009. до 2013. године активно је радила на смени режима и ширењу НАТО-а у овој земљи.

Једна је од најзаслужнијих америчких политичара за обнављање политике хладног рата, која поново дели Европу.

Допринела је погоршању америчко-руских односа који у овом тренутку „не могу бити гори“, како је за  Спутњик рекао Владимир Џабаров из Комитета Савета Руске Федерације за међународне послове.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала