Званични захтев британске премијерке Терезе Меј за одлагањем „брегзита“ до 30. јуна стигао је у Брисел. Међутим, чини се да по први пут после „референдума о раздруживању“ ЕУ нема јединствен став. А до „разлаза“ унутар Уније дошло је на линији Берлин-Париз.
Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је спреман да уложи вето на захтев Британије за одлагање „брегзита“, у случају да Лондон не понуди ништа као алтернативу, или ако се потенцијалним планом Британије угрожавају институције ЕУ. Са друге стране, немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да ће се борити за „уређени брегзит“ до последњег часа.
Без обзира на различит став Берлина и Париза о „брегзиту“, унутар ЕУ ће се створити некакав заједнички став, каже за Спутњик Милан Игрутиновић са Института за европске студије.
Он подсећа да је форма одговора ЕУ на захтев Терезе Меј таква да све државе-чланице морају да се сложе о року за излазак Велике Британије и да је довољно да само једна земља буде против, па да ЕУ не донесе одлуку.
„Питање је да ли ће Макрон унилатерално гурати ту причу до краја, или ће можда направити неку коалицију са још неколико земаља које нису претерано спремне да удовоље Терези Меј, имајући у виду дешавања у британском Парламенту у последњих неколико недеља, односно немогућност да створи већину око свог плана. Изгледа као да не постоји никаква већина за договор и онда то изазива сумњу у ЕУ чему продужење од тих неколико месеци“, каже Игрутиновић.
Поверење у Терезу Меј да може да приволи северноирску Демократску унионистичку партију и десно крило Конзервативаца, пре свега „Јуроп рисрч груп“ која држи чврсто до свог става, веома је упитно.
Истовремено, чини се да су гласови у ЕУ ближи Француској него Немачкој све гласнији. Међутим, „елемент који би требало имати у виду, јесте елемент јавне кривице, односно ко ће бити крив уколико Британија изађе из ЕУ без договора“. Зато су и званични Брисел и земље-чланице врло несклони да испадну криви да су истерали Британију из ЕУ одбијањем продужетка.
„Та перцепција и то пребацивање лоптице између Лондона и Брисела један је посебан елемент игре на који би требало обратити пажњу. Дакле, ЕУ јесте инхерентно склона да то продужи, међутим, вероватно ће француски и став неколико других држава, међу којима је Шпанија доста гласна, тражити једно добро и разумно образложење Терезе Меј, зашто ће тих неколико месеци моћи да послуже, имајући у виду оно што се дешавало последњих неколико недеља у британском Парламенту“, сматра наш саговорник.
Кад је реч о могућем „брегзиту“ без договора, Игрутиновић каже да се последњих неколико месеци читав низ догађаја дешавао „испод површине“.
Администрације ЕУ и земаља-чланица издавале су гомилу дозвола за увоз британске робе и извоз у Британију унапред, с роком важења до краја 2019. године, очекујући излазак без договора, како би трговина и проток роба и новца био што мање погођен одсуством договора.
„Питање је колико то може да ублажи читав ефекат. ЕУ је последњих неколико месеци политички и психолошки припремљенија на ’но дил брегзит‘ него што је то Велика Британија, али администрације што држава-чланица, што ЕУ, па и Лондона ипак су у последњих неколико месеци учиниле одређене кораке, имајући на уму и ту могућност. Не би ли је што је могуће више ублажиле и омогућиле проток у мери у којој је то могуће и након 29. марта, ако се деси излазак без важећег договора“, истиче саговорник Спутњика.
Међутим, нека врста ограничења у трговини, протоку новца и испуњавању права грађана свакако ће се појавити у случају „брегзита без договора“, а на први поглед се чини да је ЕУ спремнија на такав исход и да ће Британија бити на већем губитку, закључио је Игрутиновић.
