У „жутој кући“ у околини Буреља на северу Албаније вадили су се органи Србима са КиМ које је заробила ОВК у периоду од 1998. до 2001. године. Унмик је још 2004. године извршио форензичку анализу „жуте куће“, али тај извештај до средине прошле године није угледао „светлост дана“.
Дик Марти, специјални известилац Парламентарне скупштине Савета Европе у случају „Жута кућа“ у више наврата у последње две деценије изражавао је запрепашћење што су „у депоима Хашког трибунала уништавани докази“ о том случају. И сада поново, хапшења на Косову због нелегалне трансплантације.
Председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу Зоран Станковић, патолог и сведок у бројним случајевима пред Хашким трибуналом, подсећа да је и пре оптужби о „жутој кући“ у Приштини било једно хапшење чији је повод била трговина људским органима.
„То је веома тешко кривично дело које ће, надам се, бити разјашњено до краја и на тај начин ће бити пружени одговори на сва она потребна питања која проистичу из ранијих оптужби. Да се тачно утврди ко је, како и под којим условима трговао органима, и да то буде санкционисано на начин како то предвиђа закон. То је нешто што очекујем од свих учесника у овом, нажалост, тужном и неприхватљивом поступку лекара који су Хипокритовом заклетвом ограничили себе да лечење које спроводе буде засновано на опште прихватљивим ставовима“, каже Станковић за Спутњик.
Он сматра да тема трговине људским органима није већ две деценије „затрпавана“ и прећуткивана јер су се њоме бавиле бројне институције, али да је актуелно откриће — јако значајно.
„Ово је нешто што треба истражити до краја, а адекватном истрагом може се одговорити и на раније оптужбе које постоје и потенцирају се од стране државних органа, али и међународних институција“, закључио је Станковић.
За Божидара Спасића, бившег функционера Службе државне безбедности, најновија наводна открића косовске полиције, само су доказ да трговина људским органима која је започела ратом на Косову — није ни престајала.
Према његовим речима, очигледно је да је на почетку избијања рата на Косову трговина органима била „финансијска подршка“ терористима ОВК, а касније, кад су „ушли у те мафијашке послове“ — више из њих нису могли да изађу. Најновији подаци откривају се „по налогу међународних институција и међународне полиције“.
„Има информација да су челници ОВК који су привођени у Хашки трибунал, поводом почетка рада Суда за злочине ОВК, били врло расположени да причају о тој теми и делатностима, не само Тачија, Харадинаја и Кадрија Весељија, него и неких других особа које су везане за трговину органима. Из тих разлога сада се откривају нови објекти и нови подаци, и то је знак да има малог помака у свему томе. Међународна истрага је веома спора, али она ипак даје неке резултате“, сматра саговорник Спутњика.
Спасић додаје да се трговина органима не обавља само на Косову и Метохији већ је у континуитету спровођена са албанском тајном полицијом — ШИК и албанским мафијашима. Према подацима из „обавештајних кругова“ део органа пресађиван је у Турској, а други део на Јадранском мору, где су стациониране две велике јахте које су претворене у савремене болнице.
Према Спасићевим речима, косовски мафијаши имају подршку одређених „конзервативних кругова“ из Француске, Немачке и САД који су са њима били у бизнису трговине људским органима. Неки од подухвата „пресађивања органа“ урађени су на високим функционерима тих земаља и члановима њихових породица.
Спасић сматра да Срби нису укључени у нелегалну трговину органима на Косову зато што у Србији постоје легалне болнице у којима се пресађују органи и које масовно посећују странци који могу себи да приуште такве операције.
Бивши функционер Службе државне безбедности уверен је да је прича о трговини органима на Косову отворена због „фингиране свађе“ привремених косовских институција са Американцима.
„То су питање и отвориле од неке америчке агенције и вероватно је дата сагласност Хагу да може да ’пусти то у етар‘. Међутим, та хапшења ће сигурно бити замаскирана и врло брзо ће бити заборављено да се и дошло до таквих података. Подсећам, то питање је покренуо Европски парламент, а следе избори за ту институцију и ко ће се тога на јесен сетити? Европа врло лако заборавља српске и друге жртве, а памти само своје“, закључио је Спасић.
