Уочи наступа, водитељи програма подсетили су на значај српско-руске сарадње која је повезана нераскидивим вековним везама. Народи две земље имају јаке историјске и културолошке споне, али се та чврста повезаност огледа и у православљу.
Традиција и обичаји упознају се и кроз музику, а плес је „скривени језик душе“ који се синоћ показао у свом најлепшем облику када су уметници у живописним ношњама очарали публику. Они су оживели плесне слике прошлости и садашњости Русије.
На репертоару су биле кореографске композиције „Русија вечна“, „На гору сам се пела“, „Зелена трава“, „Јабучица“…
„Гжељ“ је 1988. године основао кореограф, народни уметник, професор Владимир Захаров поводом 650. годишњице постојања једног од најпознатијих руских заната — гжеља (начин израде декоративне керамике и порцелана).
Позориште се данас сматра културном личном картом Москве и труди се да кроз игру пренесе дух и лепоту руских народних заната. Зато је 1993. године добило државни, а 1999. године академски статус.
