Совјетски и руски произвођачи оружја су направили низ других јуришних пушака, које су, иако нису произвођене у великом броју као „калашњикови“, доказале ефикасност захваљујући свом не конвенционалном дизајну.
А-91
Иако су совјетски произвођачи наоружања експериментисали са дизајном „булпапа“, код којег се оквир са муницијом налази иза обарача, та јуришна пушка се производи у ограниченим количинама и користи се у одабраним руским јединицама.
Конфигурација „булпапа“ омогућава да оружје буде лакше, а да цев буде исте дужине као код класичног оружја. Такође, омогућава већу прецизност која је од виталног значаја у градским борбама.
Пушка А-91, коју је развио „Шипунов пројектни биро“, представљена је 1990. године у две варијанте: за руско тржиште користи муницију 5.45x39 мм, а за извоз по НАТО стандардима 5.56x45 мм.
А-91 је компактан, лак за руковање, поуздан и испоручује се са интегрисаним бацачем гранате од 40 мм.
АН-94
Развио га је „Никонов пројектни биро“ 1994. године, а руске оружане снаге га користе од 1997. године. АН-94 је дизајниран као потенцијална замена за АК-74.
Изражена, велика предност система АН-94 је његова способност да смањи трзаје све док се рафална паљба не обустави. То омогућава ефикасније гађање у најнеповољнијим борбеним условима.
АН-94 нуди јединствену функцију рафалне паљбе од два метка брзином од 1.800 метака у минути.
Никонов механизам испаљује други метак у режиму рафалне паљбе пре него што се осети трзај првог, што обезбеђује велику прецизност при гађању.
Међутим, због сложеног дизајна и високих трошкова производње, улазак те пушке у употребу је био веома спор и није ушла у масовну употребу у руским оружаним снагама.
АЕК-971
АЕК-971 је развио „Биротехнички биро Дегтијарев“, 1978. године. АЕК-971 доста подсећа на АК-74, али ако је детаљно погледате уочићете да је изглед једино заједничко што имају те две пушке.
Иако је АЕК-971 базиран на претходним АК пушкама по унутрашњем дизајну и распореду, он има полуаутоматски систем за балансирање који смањује негативне ефекте трзања, што омогућује већу прецизност и контролу током аутоматске паљбе.
Прецизност АЕК-971 у односу на АК-74 је већа за неких 15 до 20 одсто.
А-545, наследник АЕК-971, који је представљен у децембру 2014. године, имао је бројна унутрашња и екстерна побољшања у односу на модел АК-971.
Заједно са АК-12, прошао је испитивање и тесно је повезан са развојем система „Ратник“ за пешадију у 21. веку. Користиће га борбене јединице ради даљих тестирања и процене.
АДС
Специјалну аутоматску пушку АДС је 2009. године развио „Шипунов пројектни биро“. Та пушка има посебну намену за дејство у води и ваздуху.
Планирано је да следеће године почну да је користе Јединице за специјалне операције Руске морнарице, како би заменила тренутну пушку АПС, која је уведена још 1975. године. Опремљена је 40 милиметарским бацачем гранате са дометом од 400 метара.
СР-3 „Вихор“
СР-3 „Вихор“ је јединствена пушка коју је 1994. године развио Централни институт за прецизну машиноградњу. Компактан и лаган, тежак само 2,4 кг, СР-2 има домет до 200 метара.
Користи моћну муницију СП-6 9x39 мм способну да пробије панцир на даљини до 50 метара.
