Кина је почела тестирање своје крстареће ракете са хиперсоничним мотором после Русије и САД, око 2015. године. Русија тестира хиперсоничну крстарећу ракету „Циркон“ и претпоставља се да би она могла бити пуштена у употребу наредних година. Слична америчка ракета, која такође пролази фазу тестирања, може бити уврштена у наоружање знатно касније од руске ракете, верују експерти. Треба имати на уму да Русија и Сједињене Државе имају искуства у овој области још од хладног рата, а за Кину је такав пројекат нов.
Руски војни стручњак Василиј Кашин за Спутњик оцењује важност развоја новог мотора за развој кинеског ракетног програма.
„Кинески мотор је радио на месту за тестирање 600 секунди, што премашује америчку цифру. У кинеским публикацијама се то упоређује са временом рада на америчкој хиперсоничној летелици X-51 — 210 секунди“, објашњава Кашин.
Хиперсонична ракета комплексно оружје
Хиперсонични мотори су изузетно сложени, а крстареће ракете са таквим мотором су најкомплексија и најсавршенија врста хиперсоничног оружја. Русија је сада наоружана са две врсте хиперсоничног оружја. Једна је комплекс „Авангард“, интерконтинентална балистичка ракета са хиперсоничним планираним бојевим блоком. Друга је авијациона крстарећа ракета „Кинџал“, која се лансира са ловца велике брзине МиГ-31К. Кина поседује ракету ДФ-17 са хиперсоничном бојевом главом.
Код свих ових система хиперсонична бојева глава нема свој мотор. Она убрзава до жељене брзине мотором балистичке ракете-носача. Због тога су они много једноставнији од крстареће ракете са надзвучним набојномлазним мотором. Код такве крстареће ракете мотор ради током лета, користећи атмосферски кисеоник, што увелико повећава његову способност маневрисања и домет.
За овај тип мотора неопходна је фаза тестирања на копну, али затим следи врло тешка фаза тестирања за време лета, током којих конструктори покушавају да достигну најдужи могући период рада мотора. За тестирање се користе специјалне летелице. У СССР-у, на пример, конструисали су их на основу противавионских ракета комплекса С-200, на које је хиперсонични мотор постављен на место бојеве главе. Организација таквих тестирања је сама по себи компликована.
Стога су непрецизна поређења времена рада мотора на копну током тестирања и времена његовог рада на летелици. Да би се оценио кинески успех морамо се знати колико дуго нови кинески мотор може да ради током стварног летаа, али ти подаци још нису објављени, каже Кашин.
Не треба сумњати, истиче руски војни експерт, да ће Кина на крају конструисати сопствену крстарећу ракету са надзвучним набојномлазним мотором. „Најзад, Кина је већ постигла изузетне успехе у стварању хиперсоничног оружја. Али изузетна сложеност овог техничког задатка наговештава да ће се он још дуго решавати.“
#/media/File:DF-5B_intercontinental_ballistic_missiles_during_2015_China_Victory_Day_parade.jpg){kind=link}