Ову болест карактерише мутација ћелија која је у вези са процесом старења. Особе оболеле од прогерије најчешће не живе дуже од 14 година. Иако је ова болест веома ретка, ниједно медицинско истраживање није изолован случај, па би се открића из ове области могла пренети и на разумевање старења код опште, здраве популације.
Коаутор студије Агустин Сола Карвајал објашњава да је истраживање спроведено на мишевима и да је резултат био продужени животни век до 24 одсто.
Третман је могућ захваљујући новој технологији, где се интервенција врши на самом генетском коду. Ова ЦРИСПР технологија функционише тако што се проблематичан део гена, тј. место где се налази вирус који изазива мутацију, издваја и одбацује уз помоћ протеина Цас9.
ЦРИСПР је регуларни одбрамбени систем гена који је патентиран као технологија 2012. године.
Осим у Кини, донедавно су се експерименти вршили само на животињама. Након велике етичке полемике, у априлу 2019. етички одбори су донели одлуку да се истраживања могу вршити и на људима.
У Русији је актуелно истраживање у ком се ЦРИСПР користи за измену генетичког кода код ембриона са циљем да се избегну наслеђене вирусне мутације.
Даљим развојем и усавршавањем ове технике у потпуности би се променио начин лечења од вируса.
„Не разумемо још сасвим на шта све утичемо када вршимо промене у коду. Чак и када успемо да изведемо оно што смо замислили, остаје питање да ли ће доћи до последица које очекујемо“, рекао је Ален Регенберг, истраживач на Биоетичком институту „Џон Хопкинс“.
