„Интерес Русије је да сарађује са сваком земљом у региону, ако то желе, али јасно је да најбоље односе има са Србијом као највећом и најмоћнијом земљом региона, засноване на традицији, али и прагматизму“, рекао је руски дипломата.
Он је додао да је циљ Русије јачање присуства на Балкану, али да то подразумева решавање заједничких задатака и узајамно поштовање.
„Балкан је важан регион за стабилност и сарадњу у Европи и без решавања отворених питања то неће бити могуће. Балкан је важан и за привредну, економску и енергетску сарадњу у Европи, као и очување хуманитарних веза“, навео је он.
Према његовим речима, за Русију је овај регион важан и с обзиром на верске и духовне везе.
„Сада са Србијом имамо најбољу сарадњу. Никада није била тако присна. Најважнија тема је Косово и ту постоји подршка, али и узајамна подршка у међународним институцијама, као што су УН“, каже Боцан-Харченко.
Балкан инфраструктурна раскрсница Европе
Он је истако да је најважнији економски пројекат наставак „Турског тока“.
„Све се одвија у оквиру договореног и верујемо да ће то бити реализовано следеће године и да ће Европа имати још један извор гаса и прилику да ојача енергетску безбедност, као и регион. Не могу да прихватим тезу да се већим испорукама гаса, нафте јача зависност Балкана од Русије. Не, то је узајамна зависност, својеврсна интеграција“, рекао је он.
Балкан, додаје, јесте, био је и остаће инфраструктурна раскрсница Европе.
Амбасадор је истакао да су све активности Русије у складу са процесима европских интеграција региона, и то је најважније.
„То је питање, каже, које изазива највише забринутости. Интерес Србије и других земаља региона за чланство у ЕУ није сметња нити препрека за сарадњу с Русијом“, истакао је он и додао да Русија поштује тај став.
Што се тиче Србије, очигледно је да Србија има сада најбољу политику, према нашем мишљењу.
„Мислим на политику избалансиране сарадње са западном Европом и Русијом. Сматрамо да је то најбоља опција за регион“, каже амбасадор.
Србија, НАТО и евроинтеграције
Међутим, он каже да у Русији не сматрају да је чланство у ЕУ решење за све болести.
„Постоји разлика у ЕУ и ни она сама није она иста од пре десет година када је усвојена политика према Западном Балкану. Не верујем да процес проширења може да се одвија тако брзо као пре, то је моје мишљење“, додао је амбасадор.
Говорећи о НАТО-у, рекао је да је став Русије познат: ширење је штетно, као и учлањење у Алијансу под притиском споља.
Војна неутралност, према његовим речима, коју спроводи Београд, најбоље је решење.
Рекао је и да је сарадња у војно-техничкој области легитимна стар.
Војна сарадња
„Ми се залажемо за отворено тржиште и ако је Русија способна да понуди нешто модерно уз приступачну цену, свака земља има право да то и купи. Сарадња не ствара претњу за треће земље, јер је све у складу с међународном правом и ситуацијом“, истиче он.
Ако је о Србији реч, наводи он, то је суверено право Србије да модернизује своје снаге, што ће допринети стабилности региона.
Ипак, констатује да и у Европи има све више разумевања и жеље да се сарађује с Русијом без политизације.
Политика Русије на Балкану изазива доста интересовања и питања, а некад и сумње, рекао је он.
Амбасадор је одржао предавање „Балканска политика Руске Федерације“ у Институту за Међународну политику и привреду.
Предавање су пратили амбасадори и представници више земаља: Бугарске, Марока, Азербејџана, Чешке Републике, Словачке, Шведске, као и представници делегације ЕУ у Београду.
