Београд жели да се разговара о Заједници српских општина, енергетици, телекомуникацијама, а Приштина је своје теме дефинисала у пет тачака. То су: Свеобухватни мировни споразум између Републике Косово и Републике Србије који треба да резултира узајамним признањем. Обавеза ЕУ да укључи признање Косова од стране пет земаља ЕУ. Чланство Косова у УН што подразумева замену Резолуције 1244.
Београд и Приштина за столом после 20 месеци
Како ће Брисел помирити свој дневни ред са жељама Београда и Приштине и о чему ће се заиста причати у четвртак у Бриселу?
Наши саговорници Бојан Милисављевић и Рамуш Тахири кажу да је лепо што постоји списак жеља са обе стране, али верују да ће тема првог сусрета бити договор о даљој методологији, формату и ритму којим ће се одвијати даљи састанци.
Бојан Милисављевић са Правног факлтета у Београду напомиње да је сама чињеница да су Албанци пристали на разговор, показатељ да су свесни да тема овог првог састанка не могу да буду тачке које су навели.
„Заједничких тема има, и добро је што се ЕУ опет активирала и што њихов преговарачки тим показује слух за нас и за наше захтеве. То је конструктиван приступ који омогућава наставак преговора. Косовска страна има крајњу позицију коју је одмах изнела, али јасно је да се на почетку обновљених преговора о томе неће говорити,“ каже Милисављевић.
Неће бити разговора о статусу
Миливојевић је уверен да ће тема овог састанка бити усмерена ка темама које су животно важне за свакодневни живот и које могу да дају брзе резултате.
„То су теме везане за инфраструктуру, привреду и то су ствари које користе грађанима и о којима може и мора да се одмах разговара. Разговор о статусним стварима свакако не долазе у обзир,“ напомиње наш саговорник.
Миливојевић указује и на то да је почетак преговора уз посредовање ЕУ почео као статусно неутралан, али да је после потписивања ССП-а са Косовом то сада дискутабилно, што је још једна од недоумица која треба да се рашчисте током преговора.
Рамуш Тахири, политиколог са Косова, сматра да је „добро то што преговори поново почињу јер то знак да Косово жели да озванични свој статус, а напомиње да је то потребно и Београду, ако жели да напредује ка ЕУ.
„Важно је да су сагласни да разговарају. Нормално је да имају опречне ставове. Разговараће се о оним темама о којима се две стране слажу. О статусном питању ни сада ни касније не мислим да ће се разговарати јер је то за Косово готова ствар", додаје он.
По Тахиријевом мишљењу први састанак ће можда протећи у неком сумирању шта је остварено од 36 споразума које су Косово и Београд постигли и докле се стигло.
„Мислим да би тема разговора требало да буде и формирање ЗСО, јер се неки од споразума спроведе, а неки не“, каже Тахири.
И ЗСО на столу
Он наводи и да Београд по тим споразумима није вратио Косову земљишне књиге. Подсећа да је српска четворочлана комисија статут ЗСО направила и предала га Бриселу, али ЕУ није страна у преговорима.
„То значи да би тај документ требало да се преда Приштини, и могуће је да ће се то сада и десити,“ додаје Тахири.
Подсећања ради Мирослав Лајчак је у тренутку када је преузео дужност посредника у разговорима између Београда и Приштине рекао да ће све тачке Бриселског споразума морати да буду примењене укључујући и формирање ЗСО.
У косовској штампи се спекулише и о томе да ће Приштина инсистирати на томе да се преиспитају неки од споразума са Београдом или бар да се прецизирају или ревидирају, јер је прошло много времена од њиховог потписивања. Притом, не наводе о којим је споразумима реч.
