Предлог о припајању Косова Албанији, иначе је део албанских амбиција о стварању такозване "велике Албаније".
Словеначки портал наводи да се у уводу документа под називом „Западни Балкан - пут напред“ спомињу „нерешена национална питања Срба, Албанаца и Хрвата“, која су се појавила након распада Југославије.
Даље се наводи да чак и након успостављања мира након завршетка ратова, обећаних европских перспектива и напретка Северне Македоније и Црне Горе у овом правцу у региону, кључна питања остају нерешена:
- да је Дејтонски споразум 1995. године, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, који је однео више од 100.000 живота, практично препознао оно што је постигнуто у рату, али не у принципу.
- да је тренутно тешко замислити европске перспективе Србије и Косова.
- да се чланство БиХ у ЕУ може у потпуности искључити.
- да је у међувремену празан простор искористила Турска, која је повећала свој утицај у БиХ и Северној Македонији.
- да осим Турске, неколицине локалних политичара и њихових присталица, који лично имају користи од хаоса и нефункционалних институција, нико није задовољан ситуацијом у БиХ.
Кључни део су предложена решења за претходно описане проблеме.
Аутори документа нагласили су да Србија, Хрватска и Албанија тренутно имају стабилне владе и да су њихови изабрани политичари способни да доносе стратешке одлуке.
Шта је предложено
1. Уједињење Косова и Албаније
"На Косову се 95 одсто становништва жели ујединити с изворном албанском нацијом. Слична је ситуација и у Албанији. Граница између Албаније (чланице НАТО-а) и Косова практично не постоји. Српски део Косова добио би посебан статус - по узору на Јужни Тирол", наводи се у документу. То је аутономна покрајина у северној Италији, где већина становништва говори немачки.
2. Уједињење већине територије Републике Српске са Србијом
"Српско национално питање може се у великој мјери решити припајањем дела Републике Српске Србији. У овом случају, Србија је спремна пристати на уједињење Косова и Албаније", наводи се у документу
3. Спајање већине хрватских кантона у БиХ с Хрватском
"Хрватско национално питање може се решити спајањем већине хрватских кантона у БиХ с Хрватском или давањем посебног статуса хрватском делу БиХ (по узору на Јужни Тирол)."
4. Бошњацима независна функционална држава
"То би Бошњацима дало независну функционалну државу и преузели би пуну одговорност за њу. На референдуму би људи одлучивали да ли ће се придружити ЕУ или будућности изван ЕУ (следећи пример Турске). За сада велика већина Бошњака подржава у перспективи ЕУ, а у наглом порасту турског утјецаја и радикалног ислама, ситуација би се могла драстично погоршати у следећој деценији".
Према информацијама словеначког портала, документ „Западни Балкан - пут напред“ примио је кабинет председника Европског савета Шарла Мишела још у фебруару. Међутим, то није службено потврђено. Портал наводи и да се у бриселским дипломатским круговима о „нон-пејперу“ говори као о словеначком документу, јер је наводно Јаншин кабинет учествовао у слању на разне адресе.
Како се наводи, ипак није реч о званичном ставу Словеније, већ је само реч о једном од неформалних предлога за могуће решење питања која се тичу земаља бивше Југославије, преноси портал Кликс.
О потенцијалном отварању Пандорине кутије на Балкану и могућности прекомпоновања Босне и Херцеговине у емисији „Свет са Спутњиком“ говорили су дописник дневног листа „Политика“ из Немачке Мирослав Стојановић, бивши амбасадор наше земље у Берлину и Бечу Милован Божиновић, и саветник српског члана Председништва БиХ Милорада Додика Радован Ковачевић:
