Може ли ЕПС да поврати лидерску позицију у региону?

Енергија Спутњика - Јаковљевић и Пикин
Пратите нас
Докле је ЕПС стигао са реструктурирањем и има ли шансу да поново постане лидер у региону? О овој теми, али и о сектору електроенергетике у Русији Јелица Путниковић разговарала је у емисији „Енергија Спутњика“ са Александром Јаковљевићем, директором Сектора за стратегију ЕПС-а и Сергејом Пикином, директором Фонда за енергетски развој Русије.

Није тајна да је ЕПС започео реформе на којима инсистирају ММФ, Светска банка и Енергетска заједница Југоисточне Европе, а да ову годину завршава са оствареним профитом.

„Са аспекта формалних захтева ЕУ и Енергетске заједнице, енергетски сектор је реформисан у складу са захтевима. Оно на чему радимо и што треба унапредити су организационе и оперативне перформансе система, које нису везане са неким стриктним директивама или начинима које је Европа предвидела. Ми током претходне две године пролазимо кроз низ значајних организационих промена и из једног система од 14 компанија сада у Србији практично имамо само две које се баве пословима који су у надлежности ЕПС-а, а такође имамо и процес унапређења у оперативном смислу“, објашњава Јаковљевић.

Према његовим речима, ЕПС има потенцијала да врати лидерску позицију у региону.

Трафо станица - Sputnik Србија
Србија не може да прода ЕПС, све и да хоће

„Развијамо пројекат ветроелектране у Костолцу, снаге 60 мегавата, што је најзначајнији пројекат који ЕПС планира у наредном периоду. Оно што бих нагласио је да, иако се хидроелектране често не доживљавају као обновљиви извор енергије, зато што немају могућност добијања ’фидинг‘ тарифе, хидроенергија јесте обновљив извор енергије и ми ћемо бити фокусирани на ревитализацију и обнову наших капацитета у наредном периоду, имајући у виду да они производе једну трећину електричне енергије у Србији, па ћемо управо у сектору хидроенергетике уложити око 500 милиона евра до 2025. године“, напомиње Јаковљевић.

Он, међутим, каже да је у Србији слабо интересовање страних инвеститора у улагање у класичне изворе снабдевања енергијом, а да је фокус широм света на инвестирање у обновљиве изворе енергије.

Сергеј Пикин, директор Фонда за енергетски развој Русије, каже да су у Русији све компаније које производе електричну енергију у приватном власништву. Како наводи, оне су често у власништву холдинга у којима држава Русија има контролни удео, као што је рецимо, у случају „Гаспрома“.

Полиција - Sputnik Србија
Полиција проверава пословање ЕПС-а

Пикин додаје и да су у Русији тренутно присутна три страна инвеститора — из Финске, Немачке и Италије.

„Када је реч о производњи струје, нема никаквих препрека за стране компаније. Уколико би сада неко од страних инвеститора желео да купи активе руских произвођача електричне енергије, он би сигурно нашао неколико интересантних понуда, јер су сада одређени улагачи спремни да продају своје активе у руским компанијама, али не због политичких околности. Ситуација на руском тржишту електричне енергије не зависи од политике, и у неком смислу се не разликује од, рецимо, тржишта аутомобила — неко је успео, неко није. Енергетика је дугорочни посао, бесмислено је очекивати профит после две године рада на овом тржишту. То су инвестиције које ће се исплатити за најмање десет година. Ситуација на руском тржишту је стабилна, она не зависи од пада цена нафте и других шокова, него искључиво од ситуације на унутрашњем тржишту, које је такође стабилно“, објашњава Пикин.

ЕПС - Sputnik Србија
У ЕПС-у смењена четири директора?

Иако се Србији спочитава коришћење угља у производњи електричне енергије, Александар Јаковљевић напомиње да су угаљ и вода ресурси којима Србија располаже и који су у овом тренутку незамењиви.

„Морамо уложити напоре како да тај ресурс, који нам омогућава сигурност снабдевања стабилност и у одређеној мери енергетску независност, искористимо на адекватан начин. Ми немамо алтернативу да се коришћење угља може у значајној мери смањити неким другим ресурсима, јер немамо такве ресурсе у области обновљивих извора енергије. Ми угаљ морамо да користимо на адекватан начин у складу са регулативом, али наравно са друге стране треба разматрати и могућности за неке друге мере, као што можда смањење потрошње кроз енергетску ефикасност, борба против климатских промена и даље укључивање обновљивих извора енергије. Међутим, у једном дужем временском периоду угаљ сигурно остаје примарни енергент, јер немамо алтернативу“, истиче Јаковљевић.

 

Када је реч о томе да ли Русија планира да производњу електричне енергије из угља и нуклеарки замени производњом из обновљивих извора енергије, Пикин каже да Русија има планове за изградњу ветроелектрана, као и соларних електрана, а одређени број оваквих електрана већ функционише.

„Наравно да је немогуће упоредити број ветроелектрана и соларних електрана у Русији и у Европи, Кини и САД, али Русија ни не планира да престигне ове земље, него пре свега жели да унапреди технологије и да има јасну концепцију каква ће бити улога оваквих извора у целокупном енергетском систему земље. Зато што се свака земља суочава са чињеницом да је врло тешко ’уклопити‘ алтернативне и традиционалне изворе у један систем. Стога, требало би пре свега да израдимо концепцију заједничког коришћења свих извора, а онда да у пуном капацитету користимо обновљиве изворе енергије“, објашњава Пикин за Спутњик.

© SputnikАлександар Јаковљевић, директор Сектора за стратегију ЕПС-а
Александар Јаковљевић, директор Сектора за стратегију ЕПС-а - Sputnik Србија
Александар Јаковљевић, директор Сектора за стратегију ЕПС-а
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала