Шта нам доноси либерализација тржишта струје

Енергија Спутњика - Аца Марковић и Жељко Марковић
Пратите нас
Процес трансформације и либерализације тржишта електричне енергије и шта је то донело потрошачима, а шта произвођачима и трговцима, тема је о којој Јелица Путниковић у емисији „Енергија Спутњика“ разговара са проф. др Ацом Марковићем из Агенције за енергетику Србије и мр Жељком Марковићем, електроинжењером и водећим консултантом „Дилојта“.

Сам процес трансформације и либерализације траје дуже од три деценије и, у глобалним размерама, још није окончан. Чак и у земљама где је тај процес номинално окончан тржиште електричне енергије се у свом функционисању и даље суочава са одређеним проблемима.

Иницијална идеја либерализације тог тржишта је била да се у складу са теоријским моделом перфектног конкурентског тржишта, кроз повећање ефикасности, дође до смањења цене електричне енергије. То се међутим, није десило, а госте данашње Енергије Спутњика питамо зашто је то тако? Која је улога државе? Да ли уплитање државе спречава развој регионалног тржишта електричне енергије, као што тврде трговци струјом? Колико слободном тржишту смета регулација цена електричне енергије за домаћинства и мале купце?

У чему је разлика између регулисаних цена на малопродајним тржиштима земаља-чланица ЕУ и Србије?

Како је то уређено у Европској унији? Има ли тамо регулације цена електричне енергије за домаћинства?

У Србији је цена струје и један од макроекономских инструмената уз помоћ којег држава превасходно спроводи и део социјалне политике, штитећи на тај начин стандард становништва. Колики је достигнути степен заштите енергетски угрожених купаца?

Како то утиче на остварени ниво конкурентности на домаћем тржишту електричне енергије?

Да ли је за енергетску безбедност земље опасно то што у Србији постоји само један кључни снабдевач на тржишту струје — ЕПС, док сви остали снабдевачи нису у стању да подмире тражњу у случају изостанка ЕПС-а са тржишта? Како се то одражава на инвестирање у градњу нових капацитета?

Стручне анализе указују да ће регион Југоисточне Европе у непосредној будућности имати негативан биланс произведене и утрошене електричне енергије, и у складу са тим, бити увозник електричне енергије. При томе највећи извозници електричне енергије би биле Бугарска, Румунија и Словенија, док би највећи увозници били Грчка, Црна Гора, Србија, Мађарска и Македонија.

Каква је ситуација са инфраструктуром, високонапонским преносним системом и расположивим прекограничним капацитетима?

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала