Да ли је зелена енергија заиста зелена

У Србији је ових дана велику пажњу јавности изазвао протест грађана који не дозвољавају изградњу мини-хидроелектрана на Старој планини, где су мештани тражили од владе да се стопира било каква изградња, пошто би то, према њиховом мишљењу, начинило велику еколошку штету, а дало миноран допринос електроенергетском систему.

Озбиљне дискусије о целисходности коришћења мини-хидроелектрана воде се и у Европском парламенту, због поприличних негативних еколошких ефеката, посебно у аустријским Алпима, у деловима Баварске, Француске и Италије. У Европи је изграђено око 24.000 малих хидроелектрана (7.500 само у Немачкој), што практично значи да се на сваких 27 километара водотокова у оквиру ЕУ налази по једна мини-хидроелектрана.

Није, иначе, до преиспитивања јавности дошло само када су у питању мале хидроелектране. Они који брину због нарушавања склада у животној средини упозоравају и на штетне утицаје ветропаркова, соларних панела — постављених на великим површинама…

Реагујући на протесте житеља Старе планине, али и стручњака и свих оних који брину о очувању животне средине, српски министар рударства и енергетике Александар Антић је изјавио да неће бити дозвољена градња неких мини-хидроелектрана ако било где у Србији изазивају лош утицај на животну средину и да сваки пројекат треба појединачно анализирати, а не генерализовати ствари.

„Свака институција треба да ради свој посао када се ради о градњи мини-хидроелектрана, рекао је Антић одговарајући на питање новинара шта ће бити са мини-хидроелектранама Ако изазива било који лош утицај на квалитет воде, на водоснабдевање у некој средини, наравно да такав пројекат не смемо дозволити и нећемо дозволити. Чврсто сам обећао мештанима Темске када смо разговарали о пројекту који развија ЕПС, да ћемо га зауставити и урадити све неопходне анализе и да нећемо направити ниједан корак око кога се не слажемо са општином. То је одговоран приступ“, истакао је Антић.

О томе колико су обновљиви извори енергије заиста зелени и у случају да угрожавају животну средину у данашњој емисији „Енергија Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са проф. др Ратком Ристићем, деканом Шумарског факултета Универзитета у Београду, стручњаком за бујице и ерозију.