Утицај либерализације на цену струје

Просечна отвореност тржишта електричне енергије на Западном Балкану је 28,5 одсто, што говори да има још доста да се ради на либерализацији, али тај посао је отежан устаљеном праксом влада да преко регулисаних цена воде социјалну политику, што, дугорочно гледано, може да угрози стабилност снабдевања, јер нема нових улагања.

Ситуацију енергетских компанија, које су владари националних тржишта, додатно отежава притисак декарбонизације која ће увести таксу на угљен-диоксид, чији годишњи износ би, када би на пример сада била уведена, за Србију достигао око 650 милиона евра.

Стручњаци упозоравају да ниске цене дугорочно угрожавају стабилност снабдевања потрошача.

То се пре свега односи на снабдевање електричном енергијом.

Како да се политика цена, коју владе у региону па и Србији воде, промени, тако да их држава више не „регулише“ (одреди колико највише треба да кошта), како би националне електропривреде опстале и потрошачи на крају не би били препуштени на милост и немилост трговаца струјом, у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са Љиљаном Хаџибабић, стручњаком за енергетику, која је до скоро била чланица Савета Агенције за енергетику Србије.