Будућност стигла: Српски „машинци“ освајају небо дроновима /видео/

© Flickr / David Rodriguez MartinДрон
Дрон - Sputnik Србија
Пратите нас
Студентски тим „Беоавиа“ са Машинског факултета у Београду винуо је у небо своје пројекте беспилотних летелица и ракета и освојио престижна светска такмичења у конкуренцији европских универзитета.

Дрон и беспилотна летелица у Србији су постали општепознати термини након инцидента на утакмици Србија-Албанија 2014. године. Иако су се дронови превасходно примењивали у војној индустрији, данас су готово неизбежна помоћ у гашењу пожара, снимању неприступачних подручја или геодезији.

Наши дронови чувају наше небо

Да није договорена набавка летелица МиГ-29М2 и хеликоптера X-145, МИ-17 и МИ-35М, Србија би у скоријој будућности морала да плаћа годишње тарифе земљама из окружења да јој чувају небо тзв. „Ер полисинг“. Због недостатка авијације данас небо Северне Македоније чувају грчки ловци, небо Албаније италијански и грчки, док су за ваздушни простор Црне Горе задужена два ловца типа Ф-16 из Грчке и два авиона типа „Еурофајтер“ италијанске војске. Стара пословица каже чије су овце, тога је и ливада, а у модерном свету ваздухопловства, контрола неба је основа за одбрану територије, па се по аналогији може закључити каква је сувереност земаља које немају сопствену модерну авијацију.

Процењује се да ће вредност тржишта на којима ће дронови бити употребљиви у наредних пет година порасти на преко 100 милијарди долара. О теми улагања у авијацију, беспилотним летелицама и иновацијама на домаћем тржишту у емисији „Технограм“ говоре Петар Војиновић, оснивач и главни и одговорни уредник портала „Танго сикс“ и Младен Кличковић, координатор тима „Беоавиа“.

Домаћа памет, светски успеси

Авијација брзо учи на грешкама и примењује најновију технологију. То поље сталних иновација привлачи будуће инжињере и отвара им врата да своје знање прикажу и на светским такмичењима. Корисно је кад се купи нечија технологија у ваздухопловству, али најбољи пут је ако се пројекти могу развити уз оспособљени домаћи кадар. Трансфер технологије захтева оспособљавање инжињера да раде на софистицираним технологијама из иностранства, што изискује трошкове у едукацији, али се сваки инвестиран динар у будућности враћа десет пута више.

Према речима Петра Војиновића, главног и одговорног уредника портала „Танго сикс“, врло је битно да будући ваздухопловни инжињери, где год да се запосле, имају у својој биографији поред формалног образовања сталну иницијативу ка усавршавању и стицању нових вештина.

„Налазимо се у веома интересантном добу, када наша држава доста улаже у модернизовање авијације и сада у Србији имамо више пројеката развоја дронова и сличних летелица него класичних авиона. Ми смо развијали једну домаћу беспилотну летелицу — ’Пегаз‘, која је по габаритима нешто највеће што је полетело у Србији. Међутим, пресечено је да купимо идентичну кинеску ЦХ-92А“, каже Петар Војиновић.

Улагање у нове технологије у војсци привлачи младе људе и будуће инжињере, што потврђује чињеница да је ваздухопловни смер на Машинском факултету у Београду уписао највећи број студената у скорије време. Пројекат развоја беспилотних летелица, попут тима „Беоавиа“, захтева интердисциплинарни приступ и повезивање више факултета у један тим, као и сарадњу са приватним сектором, како би се подржали најбољи домаћи инжињери и задржали у индустрији. Тешко је направити непобедивог „супермена“ на небу, али уколико наши инжињери наставе да са постојећим ресурсима освајају светска такмичења, можда ни то неће бити немогућа мисија.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала