Иновације у сфери медицине и ветерине имају дуг пут до тржишта, јер се доказују током дугог низа година и великог броја испитивања. Трихинела је болест коју људи добијају конзумирањем недовољно термички обрађеног свињског меса или дивљачи које је заражено након што је животиња појела инфицираног миша или глодара.
Више од 11 милиона људи оболело је од трихинеле, док 55 земаља има свакодневно нове случајеве обољевања. Превентива код трихинеле креће са фарме, док је изузетно важна и термичка обрада меса која може спречити заразу. С обзиром на број људи који су у миграцији у свету, оваква врста дијагностике би значајно помогла у раној дијагностици, посебно атипичних случајева. Такође, органска исхрана може бити потенцијална опасност јер се животиње из контролисаних услова пребацује у природне услове где могу доћи у контакт са заразом.
Трихинела напада животиње и људе
Једна од главних вредности иновације је што серолошки тест – узорак крви, потврђује болест код животиња и људи. Велика предност ове дијагностике је што када једна животиња на фарми оболи, тест омогућава проверу присуства инфекције код свих животиња и тиме се сперечава беспотребно уништавање свих животиња, а циљано се уклањају само заражене животиње, што тесту даје велики економски значај. Повећана сензитивност и специфичност теста омогућили су да постане јединствен на светском нивоу, као плод вишедеценијског рада екипе ИНЕП-а. Готово сваке године епидемија трихинелозе догоди се у свету, док се извори болести тешко проналазе класичним методама. Тим „Унитрих“ однео је победу на такмичењу за најбољу технолошку иновацију у Републици Србији за 2019. годину. Тест је званично признат од стране Светске комисије за трихинелозу и дефинисан је као тест са највећим потенцијалом за глобалну примену. Циљ је да се током 2020. године понуди тест неким страним компанијама које имају велику продајну мрежу у Европи и свету.
О овој теми у емисији „Технограм“, говори Марија Гњатовић, научни сарадник у Институту за примену нуклеарне енергије и члан тима „Унитрих“.
