Хрвати, како се наводи, нуде инвеститорима пословни простор због којег српске банке, институције и предузећа воде судске спорове, у закуп на 10 година — бесплатно, а новина је да ће по истеку закупа улагачи моћи и да откупе српску имовину.
Према речима Мартине Делић, потпредседнице Владе у Загребу, новим законом повећава се могућност инвестиционих улагања и активирање тзв. „неактивне имовине у власништву РХ“.
А „неактивна имовина“ је у највећем броју случајева управо имовина српских предузећа, коју је Загреб буквално национализовао после рата и у катастрима превео на државу, пишу „Вечерње новости“.
Новим законом, о којем ће се Сабор изјашњавати у фебруару, предлаже се да се „државна имовина која није у функцији и на којој се не обавља никаква економска делатност“ може дати у закуп предузетницима на 10 година и то без плаћања најамнине.
Услов је да инвеститор у року од три године уложи у пројекат три милиона евра и да се истовремено вредност државне имовине повећа за 50 одсто. После истека деценије, предузетник стиче право и на трајан откуп на начин и под условима који ће бити одређени посебним правилником.
„Предлогом овог закона Хрватска покушава да предупреди пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру по тужбама српских предузећа чија је имовина отета“, каже новосадски адвокат Зоран Ристић из канцеларије „Ристић и партнери“.
Његова канцеларија је после вишегодишњих мука летос направила револуционарни помак и чак четири представке српских фирми и банака против званичног Загреба нашле су се на дневном реду Суда у Стразбуру и он ће о њима ускоро одлучивати.
„Пошто се очекују позитивне одлуке у корист српских фирми којима је незаконито одузета имовина, Загреб је решио да те одлуке практично спречи још пре него што су донете“, каже Ристић.
Тако ће, како примећује, српске фирме имати пресуде у своју корист, али ће у њиховим хотелима и локалима бити нови закупци са уговорима на 10 година.
„Овај закон је дискриминаторски и ми смо пред Божић од Суда у Стразбуру тражили да донесе привремену меру којом ће спречити доношење и примену овог закона јер он спречава рад и спровођење пресуда самог суда“, објашњава Ристић.
