Македонски премијер Зоран Заев спреман је да прихвати географску одредницу у новом имену државе. То је све што македонска јавност за сада зна о томе како ће се њихова држава убудуће звати.
Више детаља могло би да буде познато после састанка у Софији 15. и 16. фебруара на маргинама неформалног сусрета шефова дипломатија земаља Европске уније и држава кандидата за чланство, где ће, како се очекује, разговарати о наредним корацима у процесу за решавање спора у вези са називом Македоније.
За сада је познато да Грчка чврсто стоји на ставу да будуће име Македоније буде и званично име у Уставу те државе, а не само име које би Македонија користила у међународним структурама.
Наш саговорник из Скопља, политиколог Бранко Ђорђевски каже да је, како време одмиче у разговорима са Грчком у вези са именом, све јасније да и Скопље има своје „црвене линије“. Једнини пут да се то питање реши, тврди он, јесте компромис.
„Влада Македоније јесте заузела став да је промена имена могућа, али очигледно је да не жели да дозволи промену Устава и македонског националног идентитета, до чега би дошло ако би се изменио Устав“, напомиње наш саговорник.
Ђорђевски каже да Влада Македоније остаје на ставу да се по том питању одржи референдум, иако се, како каже, албански чланови Владе залажу да се о том питању одлучује у Собрању, јер сматрају да би референдум могао да пропадне. Какао Ђорђевски тврди, Скопље нема намеру да одржи одмах референдум после договора са Грчком, ма каква он био.
„Сада на површину излазе и друге калкулације по којима би референдум био одржан тек када би Македонија добила гаранције да ће постати чланица ЕУ. То се неће десити барем у наредних осам година, како смо чули, тако да је свашта још могуће до тада“, објашњава наш саговорник.
Ђорђевски напомиње да је главно питање и даље шта ће тачно бити финални договор Грчке и Македоније, јер, како наводи, треба бити свестан да се о томе пита и Грчка, колико и Македонија. Он каже да би компромис могао бити постигнут, јер је уверен да у Атини постоји свест о томе да је Македонија, у ствари, потребна Грчкој, више него што то мисле, јер им представља брану од великобугарских, али и од великоалбанских аспирација.
„Најлошија ствар која би могла да нам се деси је то да у Грчкој не буде довољно воље за попуштањем, односно да ли ће им коначни став бити да не одустају од захтева за потпуну промену имена. То би онда водило ка мењању идентитета Македоније“, закључује наш саговорник.
Ипак, како се у македонским медијима спекулише, пресудну реч у свему овоме имаће НАТО. Жеља западне Војне алијансе, а и Владе Македоније, јесте да Македонија што пре постане њена чланица. У исто време, Грци знају да губе адут вета ако пусте Македонију у постојећим околностима у НАТО. То је и главни разлог због чега инсистирају да промена имена буде дефинитивна, дакле и за спољашње и за унутрашње прилике.
Једино осигурање за Грке да ће се Македонија придржавати договора јесте промена Устава, у којем ће, на пример, да пише Устав Републике Горњомакедоније. С друге стране, Македонији тренутно одговора да има два имена. Једно за унутрашњу, друго за спољну употребу.
Предмет разговора је и да ли ће име да се односи на назив народа и језика, односно да ли ће Македонци постати Горњомакедонци, који причају Горњомакедонски, или остају — Македонци.
