Угрожен туристички бисер Црне Горе — Биоградско језеро постепено нестаје

© Sputnik / Небојша ПоповићБиоградско језеро
Биоградско језеро  - Sputnik Србија
Пратите нас
Дјеловање ерозије и одлива довело је до изузетно ниског нивоа воде, па је највеће планинско језеро у Црној Гори — Биоградско језеро, данас скоро непрепознатљиво.

Јавност у Црној Гори дословце је запрепашћена овом информацијом, јер многи домаћи и страни стручњаци Биоградско језеро сматрају „јединственим храмом природе“ и „најљепшим језером на Балканском полуострву“. Више је разлога за изузетно низак ниво Биоградског језера, тврде из Националних паркова Црне Горе (НПЦГ). Поред већ познатих процеса, због којих се судбина свих ледничких језера сматра неизвјесном, ситуацију је погоршао дуг сушни период.

Како је локалним медијима рекао савјетник за заштиту и одрживи развој у НПЦГ Веселин Лубурић, дјеловање ерозије учинило је да данас већ можемо говорити о „претпосљедњем стадијуму“ живота Биоградског језера.

Његова дубина је преполовљена и сада за вријеме највећег водостаја износи 12 метара.

Појава понора у дну језера угрожава његов опстанак

„То језеро је током холоцена било два до три пута пространије, а његова дубина је, како су процијенили стручњаци, била око 30 метара. Језеро губи воду кроз више понора на сјеверном краку и раније се ту покушавало пломбирање (такозване ињекционе завјесе), али је вријеме показало да ни то није адекватна заштита. Други процес који се деценијама догађа је и да се језеро засипа наносима из Биоградске ријеке и Лалевог потока. Још један проблем је стварање моренског наноса у кориту ријеке Језерштице (која је отока језера), а који представља латентну опасност за језеро“, казао је Лубурић.

Решење проблема веома комплексно

Решавање проблема постепеног нестајања језера је, како тврде у НПЦГ, веома комплексно са научног становишта, а с обзиром на то да је језеро смјештено у једној од три једине преостале прашуме у Европи, процесу испитивања и мјерама за његово решавање треба приступити са пуно сензибилитета, из много разлога.

Неопходно је, наиме, ревидирати давно израђене пројекте регулације, урадити комплетно снимање језера и у свим истраживањима узети у обзир Биоградску ријеку, као притоку, и Језерштицу, као отоку језера.

Ту је посебно важно питање стабилности бедема између језера и Језерштице, па треба утврдити колико је опстанак те баријере угрожен, тврде у НПЦГ.

Због недостатка новца до сада нису реализовани пројекти заштите

Подсјетимо — током 1976. године, у више наврата обављана су геолошка истраживања Шумарског факултета из Београда, који је урадио два пројекта заштите Биоградског језера. Први се односио на проблем засипања језера наносима из Биоградске ријеке и Лалевог потока, а други питањем санирања клизишта изазваног регресивном ерозијом Језерштице. Пројекат тада није реализован из „техничких разлога и због недостатка финансијских средстава“.

Затим је Национални парк Биоградска гора 1988. године од Завода за геолошка истраживања СР Црне Горе наручио пројекат хидролошких и геолошких испитивања у циљу санације језера. Према информацијама са којима НПЦГ располаже, Завод није реализовао овај пројекат, такође „због недовољних финансијских средстава“.

Да ли има наде да се заустави нестајање Биоградског језера као једног од главних туристичких атракција у Црној Гори — остаје да се види.

Тренутно је у завршној фази израда пројекта санације клизишта Биоградске ријеке, која подразумијева и решавање хидролошких проблема у сливу Биоградског језера и те ријеке, а вриједност пројекта је 400.000 евра. Те активности, како се наводи, води Министарство одрживог развоја и туризма Црне Горе и оне су на листи приоритетних инфраструктурних пројеката из сектора за заштиту животне средине Црне Горе.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала