Иако већина великих уговора које су владе двеју држава потписале у последњих годину дана неће дати тренутни резултат, Кина је за руску економију ипак постала један од два најозбиљнија избора финансирања и инвестиција, наводи аналитичар и додаје да су други извор средства која су руске компаније инвестирале у земље с ниским порезима.
Бершидски скреће пажњу и на растућу улогу Кине у руској трговини.
Прошле године кинески кредити постали су највећи извор иностраног финансирања у руској економији. Велики део кинеских кредита дат је руским нафтним компанијама, а много их је одобрено и у инфраструктурној сфери.
„Било би погрешно не схватати озбиљно окретање Русије ка Кини и оцењивати га искључиво као пропагандну кампању, покренуту са циљем да се Руси убеде да њихова земља може да се снађе и без Запада“, наводи аутор чланка.
Бершидски наглашава да је Русија огромни брод коме треба много времена да се окрене у супротан смер, али да тежња ка економском зближавању с Кином уистину постоји.
„У том смислу и санкције Русији доносе корист. Оне су принудиле власт да убрза процес преко потребне диверсификације тржишта и да више пажње посвети огромним и недовољно развијеним регионима на истоку земље“, пише колумниста.
