Ко шаље мистериозне импулсе: Русија решава главну свемирску загонетку?

CC0 / Pixabay / Свемирска маглина
Свемирска маглина - Sputnik Србија
Пратите нас
Сергеј Трушкин, астроном Специјалне астрофизичке опсерваторије Руске академије наука, објашњава за Спутњик зашто су се научници заинтересовали за загонетне брзе радио-импулсе, такозване радиосигнале ванземаљаца и објаснио како је руски телескоп РАТАН-600 добио јединствену шансу да открије порекло ових импулса.

Први пут су постојање тајанствених импулса случајно приметили аустралијски астрономи, током посматрања радиопулсара уз помоћ телескопа Паркс, још 2007. године.

„Зашто нисмо уочавали ове импулсе пре 50 година, када су се појавили први радиотелескопи? Проблем је био у томе што наши претходници нису имали тако квалитетну опрему, као што ми имамо данас. Радиоимпулси су откривени уз помоћ телескопа Паркс, тек након што су на том моделу обновљени детектори. Раније, пре постављања усавршених детектора на радиотелескопима, научници су мислили да се ради о некаквих сметњама које потичу са Земље, а не импулсима из свемира“, објашњава Трушкин.

Ракета Сојуз-2.1б - Sputnik Србија
Руска ракета „Зенит“ послала сателит у свемир (видео)

Последњих година детектовано је још девет сличних импулса. Упоређивање је показало да они могу да буду вештачког порекла и чак потенцијално сигнали из неких удаљених цивилизација због необјашњиве периодичности у структури.

Необична својства ових радиоимпулса, који не дају научницима за право да их пореде са експлозијама звезда —суперновама — али ни са црним рупама или пулсарима, приморала су научнике да размисле о неким другим могућностима, на пример да се ради о сигналима ванземаљаца. Неки астрофизичари претпостављају да ове импулсе шаљу ултралаке честице тамне материје или распади аксиона или чак експлозије микроскопских црних рупа.

Прошлог лета се посматрањима ових појава придружила Русија, која има један од најстаријих и најпознатијих телескопа домаће производње РАТАН-600. Он се налази у Специјалној астрофизичкој опсерваторији Руске академије наука на северном Кавказу у станици Зеленчуска.

© Sputnik / Мария Плотникова / Уђи у базу фотографијаАстрономска опсерваторија РАТАН-600
Астрономска опсерваторија РАТАН-600 - Sputnik Србија
Астрономска опсерваторија РАТАН-600

Трушкин се нада да јединствена својства овог телескопа могу да објасне природу ових сигнала и коначно докажу да их не производе „обични“ пулсари, односно неутронске звезде.

Данас има више теорија које објашњавају порекло ових импулса од чврстих знања којима располаже наука.

„Ми смо засад посматрачи и експериментатори, заинтересовани да откријемо неке нове појаве и добијемо нове податке које би наше колеге теоретичари могли да користе за научне теорије“, објашњава Трушкин.

Човек будућности - Sputnik Србија
Живећемо у води, имаћемо огромне очи: Ево како ћемо изгледати у будућности

Према речима нашег саговорника, ова посматрања су више „хоби“ астрофизичара који раде у опсерваторији. Чекање нових импулса се врши преко западног сектора круга телескопа РАТАН-600 уз помоћ четири резервна детектора, скупа филтера и друге радиоопреме која је била купљена још раније, али није била искоришћена.

„Водили смо преговоре и са фондом руског бизнисмена Јурија Милнера, који иначе подржава бројне научне пројекте, али засад још ништа конкретно није решено. Са друге стране, за наш рад није потребно много новца. Тренутно, оно што нам је најпотребније су детектори који би значајно повећали шансе да се уоче неки нови импулси“, објашњава Трушкин.

Према речима руског научника, данас је главни проблем руског телескопа РАТАН-600 заправо време. Док се у Русији ови импулси могу посматрати само путем поменутог телескопа, у Јужноафричкој Републици се ради на изградњи мегателескопа СКА.

© Sputnik / Мария Плотникова / Уђи у базу фотографијаРАТАН-600
РАТАН-600 - Sputnik Србија
РАТАН-600

„СКА и канадски пројекат CHIME, моћи ће да детектују десетине импулса свакодневно. Док ови телескопи не буду до краја изграђени и пуштени у рад, руски научници имају јединствену могућност да изучавају импулсе захваљујући високој фреквенцији телескопа којим ми тренутно располажемо. Тиме засад још увек можемо да конкуришемо нашим колегама на светском нивоу“, закључује Трушкин.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала