Страшна прогноза
Уочи увођења америчких санкција иранским нафташима, које ступају на снагу 8. новембра, у експертској заједници се разбуктала оштра дискусија о томе ко ће надокнадити испоруке црног злата које ће недостајати на светском тржишту и које државе ће играти кључну улогу у глобалној нафтној индустрији у наредним годинама.
У жару дискусија чуле су се изјаве вредне пажње. Између осталог, саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман је предвидео нагло смањење улоге Русије, чак и њен одлазак са нафтног тржишта у наредне две деценије.
„Кроз 19 година, Русија ће много да изгуби у производњи, ако не и свих десет милиона барела нафте дневно“, обећао је принц у интервјуу „Блумбергу“.
То је изазвало реакцију руских нафташа. Министар енергетике Александар Новак је нагласио да је Русија лидер светске нафтне индустрије и да се то неће променити у дугорочној перспективи.
„Наша стратегија предвиђа очување обима производње нафте на данашњем нивоу, са мањим повећањем“, рекао је руски министар.
Директор „Росњефта“ Игор Сечин такође је негирао прогнозе саудијског принца.
„Према нашим проценама, у догледној будућности лидери на нафтном тржишту ће бити три највећа играча: Саудијска Арабија, Русија и САД — државе са различитом организацијом индустрије, различитом ресурсном базом и различитим показатељима раста“, рекао је Сечин.
Зато се шеф „Лукоила“ Вагит Алекперов практично сложио са Саудијцима: по његовом мишљењу, производња нафте у Русији се налази на врхунцу и већ кроз неколико година ће почети да пада. Експерти подсећају да се ова компанија увек одликовала песимистичним прогнозама.
Последњи подаци показују да Русија има снажну позицију на нафтном тржишту. Како је саопштио Централни диспечерски завод за гориво и енергетски комплекс, производња црног злата у новембру 2018. године порасла је за 4,4 одсто на годишњем нивоу — на 48,26 милиона тона. Међутим, колике су заиста залихе?
Према оценама Министарства за природне ресурсе који су недавно објављени у извештају „О стању и коришћењу сировинских ресурса Русије у периоду 2016—2017“, укупне резерве нафте у земљи за 2016. годину порасле су за 18,8 милиона тона, а у 2017. години су се повећале за још 146,6 милиона тона.
Како се наводи у документу, према експертским оценама међународног Друштва инжењера-нафташа, руске доказане залихе нафте и гаса се процењују на 80 милијарди барела или око 11 милијарди тона, што је петина светских залиха.
Према овим показатељима, Русија је на осмом месту у свету.
Притом, од седам нафтно-гасних басена земље, само су три значајно исцрпљена: Севернокавкаско-мангишлакски (на 86,2 одсто), Охотски (79,2 одсто) и Волго-уралски (69,6 одсто). Западносибирски — нешто око половине, док су три (укључујући приобалну зону) — мање од трећине.
Без обзира на дугогодишњу лидерску позицију западносибирских нафтних поља, за више од пола века освајања овог региона његови ресурси су истражени само 44 одсто, богатство источног Сибира само 23 одсто, а ресурси обале — мање од пет процената. То ствара перспективу појаве нових нафтних поља.
Само прошле године руски геолози су открили 43 нова нафтна поља. Највеће припада „Росњефту“, на обали Лаптовог мора, са залихама од 81 милион тона.
Према проценама експерата, Арктик крије око 10 милијарди тона нафте. То значи да само на рачун северне обале, Русија може да удвостручи залихе нафте. Западни експерти сматрају да Русија има залиха нафте за још 25-30 година, док Министарство природних ресурса и Министарство енергетике Русије, узимајући у обзир перспективе отварања нових нафтних поља, сматрају да ће имати нафте још минимум 55-60 година.
