„Ако немају шта да раде, нека раде шта год хоће. Немамо никаквих проблема. То је једноставно губљење времена. НАТО не би требало да се упушта у још једну авантуру кијевских власти“, рекао је Фикс за Спутњик.
Са своје стране посланик Државне думе Русије са Крима Михаил Шеремет сматра да је платформа за враћање Крима утопија.
„Стварање такве платформе је безнадежан пројекат. То је једноставно утопија. Нема никаквих изгледа да се Крим врати под украјинску јурисдикцију. Главни циљ читаве ове пропаганде је да се од Русије створи слика непријатеља на основу утопијских идеја“, рекао је Шеремет.
Према његовим речима, земље НАТО-а би требало да стварају платформе за обнављање оних земаља које су бомбардовале и уз помоћ оружја „сејали своју демократију“.
„НАТО је као плесан, тамо где се они појаве одмах уместо мира долази рат“, објаснио је Шеремет.
Раније је председник Украјине Петро Порошенко на телевизији „Прјамој“ саопштио да Кијев и НАТО разматрају платформу за враћање Крима.
Крим је постао део Русије у марту 2014. након референдума одржаног након државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом. Власти Русије су више пута изјављивале да су становници Крима на демократски начин, у складу са међународним правом и Повељом УН, гласали за поновно уједињење са Русијом. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је „коначно затворено“.
