Пилот је у својим мемоарима написао да је разлог његове одлуке да напусти земљу чињеница да се разочарао у совјетски систем. Његове колеге су истицале да га је непрестано занимао живот на Западу и да је често причао о томе. Он је чак једном приликом предлагао пријатељу да отму два авиона и побегну.
Крајем маја 1989. године 27-годишњи Александар Зујев дежурао је на писти за полетање и слетање авиона у авио-бази у грузијском граду Сенакију. Сачекао је да официри заспу, па је приступио реализацији свог плана.
Како је војни пилот отео совјетског ловца
Најпре је Зујев пресекао жице за комуникацију, а затим се упутио ка авионима. Стражар је покушао је да га заустави, уследила је туча, која је потом прерасла у пуцњаву. Зујев је ранио војника и ускочио у авион. Међутим, и сам је задобио ране на руци и на глави. Упркос повреди, пилот је подигао МиГ-29 у ваздух и упутио се према Турској.
Након што се приземљио на аеродром у Трабзону, решио је да се представи као амерички држављанин, надајући се скором састанку са запосленима у конзулату. Американци нису успели да искористе ситуацију и проуче совјетски новитет, с обзиром да Турци нису хтели да кваре односе са Совјетским Савезом и решили су да врате ловца у његову отаџбину.
Убрзо је у Турској започео судски процес. Зујев је ослобођен и добио је је политички азил у Сједињеним Америчким Државама. Тамо је пилот написао мемоаре о свом бекству и постао војни консултант и тестирао совјетску опрему.
Међутим, живот пилота на Западу није био „мед и млеко“. Зујев је са 39 година доживео несрећу са совјетским тренажним авионом Јак-52 у околини Сијетла. Постоји непотврђено мишљење да његова смрт није била случајна.
