Небројено пута Александар Митровић био је херој Србије, али је судбина хтела да баш он буде трагичар у најважнијем мечу српског фудбала у, и овако, туробној и тмурној 2020. години.
Латио се Митрогол лопте тог 12. новембра, а епилог сви знамо. Маршал је изашао као победник из тог двобоја, па су шкотске "сукњице" отишле тамо где нас нема дуже од 20 година. Нестао је после тога нападач Фулама, повукао се у дубоку илегалу, јер га је све то сломило...
Talked to @peterrutzler & @TheAthleticUK how big of a chance this was for Serbia 🇷🇸 to finally qualify.
— Nebojša Marković (@MarkovicNeb) November 14, 2020
Mitrović was the one to not score the penalty, but his stubborn fighting against Scotland 🏴 was what was missing from the rest of the team. #EURO2020 https://t.co/sKeweeQEoF
„Три ноћи нисам ока склопио. То је био најтежи тренутак у мојој каријери... Остао је горак укус у устима, али ако је неко морао да промаши и буде трагичар, нека се то догодило баш мени. Потрудићу се да први следећи пенал реализујем“, почео је Митровић из Лондона исповест за Спутњик, дан после пораза од Манчестер ситија (3:0).
„Били смо егал прво полувреме, а онда је до изражаја дошао њихов квалитет. Ушао сам последњих пола сата, али није било шанси против њих. Страшна екипа, Гвардиола има велики број играча и константно ротира. Ситне индивидуалне грешке су решиле меч у њихову корист, мада није било реално очекивати да ћемо да победимо. Сваки бод би био плус за нас, овако окрећемо се наредном мечу са Лидсом у петак“.
Четири месеца од вас ни трага ни гласа. Ипак, квалификације за Мундијал куцају на врата, ближи се 24. март и први меч са Републиком Ирском у Београду, да ли сте оставили иза себе трауму и Шкоте?
- Мислим да ми је ова сезона најгора у каријери. Има још до краја, можда се ствари преокрену. Жао ми је што је Љубиша Тумбаковић смењен, али то је селекторски посао. Имао сам добру комуникацију са њим, знамо се још из Партизана, и даље смо у контакту. То је живот, то је фудбал, шта да се ради... Идемо даље са новим селектором. Што се мене тиче, толико голова, прелепих тренутака и свега, а пао сам када је било најпотребније. Спремате се да будете јунак, да дате гол када је најважније, а догоди се супротно. Бог некада има друге планове за вас, а нови период ће ме ојачати. Отресао сам прашину, време је да се крене даље. Понављам, остаће тај горак укус и то искуство за цео живот.
Стара прича - Србија је поново на новом почетку, само што је сада кормило преузео Драган Стојковић Пикси. Какво мишљење имате о новом селектору, који се претходних година константно провлачио као вечити кандидат, а сада су се коцкице коначно поклопиле?
- Пикси је легенда, једно од наших највећих имена, ако не и највеће свих времена. Ближи се прво окупљање, сви једва чекамо да кренемо заједно у нове квалификације. Једино што је отежавајућ околност је што ће имати буквално два-три дана да припреми утакмицу, али није нам први пут. Најважније је да се упознамо сви са новим селектором и да се окренемо Ирцима и Португалцима, као и Азербејџану. Та три меча могла би да буду пресудна ко иде даље.
Три утакмице у само недељу дана. И сами сте рекли, могле би да одлуче о судбини Србије. Са колико бодова бисте били задовољни?
- Незахвално је бавити се калкулацијама. Сигурно да би било перфектно и да је циљ да старујемо са максималних девет бодова, само што је то у овом тренутку немогуће предвидети. Тек када крене утакмица видите у ком правцу ће се одвијати ствари. Идемо утакмицу по утакмицу.
У претходним квалификацијама били смо у групи са Португалом. Чињеница је да су фаворити и да само први иде директно на Мундијал, колико то компликује ситуацију?
- Сигурно да су Португалци фаворити у нашој групи, али... Играли смо двапут са њима у прошлим квалификацијама и у Лисабону је било 1:1, док смо на Маракани изгубили 4:2, али се тада видело да и они имају мане и да може да се игра са њима. Ирци би могли да буду незгодни, а прво с њима играмо, и тај меч је тренутно најважнији. Тачно је да само први иде, с тим што овога пута имамо искуство играња у баражу, извукли смо поуке. Уз мало среће може да се направи добар резултат и избори пласман.
Колико вас је заболела одлука вашег великог пријатеља Луке Миливојевића да се после првог списка новог селектора опрости од репрезентације?
- Јако велики губитак. Страшно ми је жао јер је Лука један од најбољих везних играча у Премијер лиги. Дао је баш гол за победу Кристал Паласа из пенала. Реализовао је 22 од 24 пенала, капитен је годинама, а то говори какав је играч, прави лидер. На све то, у најбољим је годинама, има 29 година. Велика штета. Имао је своје разлоге, он је такав да не можете да утичете на њега када донесе одлуку.
Да ли сте бар покушали да га наговорите да размисли о тако курпном кораку?
- Јесам, како нисам. Доста смо причали, наговарао сам га да размисли, да одложи потез... Није вредело. Он ради оно што мисли да је најбоље за њега, моје је да поштујем. Било је ту више разлога, Лука ми је пријатељ, гледам га као брата и све то доживљавам изузетно емотивно. Између две ватре сам. Лука - репрезентација. Сигурно да је било неке неправде према њему, највише ме боли што се Србија олако одриче тако искусних играча. Мислим да код нас другачије људи гледају да је неко матор када има 28, 29 или 30 година. А потписујем да су то играчи у најбољим годинама. Од 28. до 33. године, играчи имају искуство и квалитет, могу много тога да ураде.
Што је најгоре од свега "случај Миливојевић" није једини. Остали смо у кратком периоду без Немање Матића, Александра Коларова...
- Као што рекох Србија стално врши неко подмлађивање репрезентације, а играчи у најбољим годинама се олако пуштају. Лако се одричемо великих фудбалера и имена. Није то добро, али то је нека друга прича...
Одлазак Коларова и Матића, моментално је условио да се покрене прича о новом капитену. Прво име је Душан Тадић, како ти као један од искуснијих гледаш на такву могућност?
- Дућа је већ дуже време капитен и заменик капитена, и лидер. Још док је био Коларов, Тадић је био заменик, а и када није носио траку био је лидер у свлачионици. Дућа је за мене капитен и легенда нашег фудбала, један од наших најбољих играча. Жао ми је и што је отишао Коларов, могао је још да пружи упркос годинама јер дуже од десет година у репрезентацији. Чак и да не игра сваку утакмицу, само његово присуство у свлачионици и на терену значи за млађе играче.
Сигурно си успео да испратиш да је Душан Влаховић у дресу Фјорентине за полувреме постигао хет-трик против Беневента. Како коментаришеш такав подвиг, момка који би могао да буде твој наследник у репрезентацији?
Dusan Vlahovic with a hattrick vs Benevento at halftime! 🔥🔥🔥🔥
— Serbian Football (@SerbianFooty) March 13, 2021
12 Serie A goals and he just turned 21 💥 pic.twitter.com/Txd8HOkm4O
- Видео сам, како да нисам. Чули смо се после утакмице и честитао сам му, али није он мој наследник. Млађи је свега неколико година. Играч који заслужује да буде ту у репрезентацији. Дуци је феноменалан момак, нападач пред којим је светла будућност.Велки је радник и професионалац, увек је гладан голова, и увек је спреман да тренира, да гази. Спреман је за нове изазове, било је само питање када ће да 'експлодира'', а верујте да је ово тек почетак онога што следи. Влаховић је сада на 20-30 одсто својих могућности, у наредним годинама сигурно ће играти у неком топ клубу.
Влаховић тресе мреже у Фјорентини, али је вама та могућност неправедно ускраћена у Фуламу. Нисте заслужили такав третман, менаџер Паркер упорно форсира неке друге нападаче, у каквим сте односима?
- Не могу да кажем да смо у феноменалним односима, употребићу израз у коректним. Радим шта се од мене тражи, нисам срећан због позиције у којој се налазим и што не играм, али једноставно сам професионалац и поштујем сваку одлуку тренера. Сезона је лоша, фокусиран сам за крај сезоне циљ је да се избори опстанак у Премијер лиги. Ту сам три године, свашта сам прошао и учествовао сам у једном испадању и две промоције. Био сам ту када је било лепо и тешко, остао сам када нико није очекивао да ћу остати. Имам још три године уговора, али се не питам само ја. Сигурно да у опцију улазе и неки други изазови. Видећемо како ће се одвијати ствари, сигурно да ћу и ја видети шта је најбоље за мене и моју породицу", поручио је Митровић.
Кажу да Бог најтеже битке даје својим најбољим војницима, а Митровић је са 35 голова у најдражем дресу на правом путу да достигне рекордера Стјепана Бобека и да испише историју Србије.
Пао је и устао после најјачег и најболнијег ударца у каријери, после тога је прегрмео и вирус корона, а сада када је све то иза њега, гладан је голова и мотивисан до неба да са „орловима“ избори пласман на Светско првенство у Катару наредне године.
