Бркић, који је са Партизаном освојио три титуле првака државе и три национална Купа, упуцан је 12. децембра испред „Пионира“, а три дана касније срце је престало да му куца.
Ни двадесет година касније убице нису пронађене, случај није разрешен, те јавност није добила одговор зашто је непознати нападач са два хица у главу усмртио узорног спортисту који је имао свега 26 година.
Данас, 15. децембра, тачно је двадесет година од одласка Хариса Бркића и том приликом контактирали смо Мићу Берића који је годинама играо са њим у Партизану.
На почетку разговора прослављеног кошаркаша Партизана питали смо да у неколико речи опише великог пријатеља:
„Био је изванредан кошаркаш, супер друг, добар човек. Били смо тандем и на терену и ван њега“.
Харис Бркић рођен је у Сарајеву где је начинио прве кошаркашке кораке. Кренуо је у КК Босна, а 1992. године дошао је на пробу у Партизан.
„Сећам се када је дошао из Сарајева у Београд. Био је јун, добро се тренирало, радило се на индивидуалним стварима. Одмах се видело да је изузетан таленат, потенцијал. То је Жељко видео, као и професор Александар Николић. Реч професора Николића је значила, његов савет“, каже Берић и додаје:
„Тада је Партизан већ имао костур тима, конкуренција је била јака, доведени су и неки играчи и тада је одлучено, што се испоставило као добро, да оде на позајмицу. Тада се још више афирмисао, играо је Првој Б лиги која је била изузетно јака. Постао је лидер Борца, а знамо какав је Чачак кошарашки град и колико разумеју кошарку. Публика га је добро прихватила и сигурно му је значила та сезона. Имао је већу минутажу и не верујем да би исту имао и у Партизану са 18 година. То је била паметна одлука, како клуба, тако и њега“.
После одличне сезоне у Чачку Бркић се вратио у Партизан, прошао припреме и постао стандаран члан најтрофејнијег српског кошаркашког клуба.
„Када је враћен из Борца, у Партизан је доведен Зоран Сретеновић. Срета је био искусни ас, репрезентативни кошаркаш. Харис је углавном играо на позицији бек/крило, мењали смо се Лончар, он и ја. Прве сезоне није играо баш много, али јесте већ наредне када је тренер био Бора Џаковић. Тада је Харис постављен да игра плеја и још увек је Аца Николић био у клубу. Међутим, са ове тачке гледишта, он је могао да одигра плејмејкера, али најбоље му је лежала улога бека“, рекао је Берић за Спутњик.
Од тренутка када се Харис вратио у Партизан, па све док Берић није отишао у Тау Керамику 1997. године, њих двојица били су нераздвојни.
„Био је шмекер, сви смо волели да излазимо, проводили смо се. То су била интезивна дружења која су трајала цео дан, ишли смо заједно на доручак, ручак, вечеру. То су били тренуци када смо више било заједно него код куће са породицом. Волео је да се зафркава, на свој и туђи рачун. Били смо позитивна, добра група, а из године у годину смо се све више разумели“, истакао је Берић и додао:
„У свлачионици смо могли очима да кажемо један другоме нешто, а да не проговоримо. Никада се нисам са неким тако разумео као са Харисом“.
Берић је после Тау Керамике прешао у Верону за коју је играо у сезони 1999/2000.
Прослављени српски кошаркаш вратио се у Партизан лета 2000, а Бркић је стигао неколико месеци касније из Будућности.
„Вратио сам се из Вероне тог лета, док је Харис и даље био члан Будућности. Међутим није био задовољан тамо, раскинуо је уговор и договорио се са Партизаном. Његов долазак сам дочекао са радошћу, поготово што се три године нисмо толико интензивно дружили јер сам био у Италији“, рекао је нам је Мића.
Life time champions from 1998...
— alexander raskovic (@alexraskovic) July 18, 2018
My boys ... today GM-s, scouts, coaches .... pic.twitter.com/X2aJ03umvP
Први званичан меч по повратку Бркић је одиграо против Радничког са Црвеног Крста, док је незванично дрес црно-белих поново обукао у Болоњи на опроштајној утакмици Саше Даниловића.
„Поново смо кренули да се дружимо као некада, као у старим данима. Играли смо опроштајну утакмицу Саше Даниловића у Болоњи, то је била Харисова прва утакмица, иако је била незванична. Први званичан меч био му је против Радничког са Црвеног Крста у Пиониру. Па је одмах после тога играо против Остендеа, био је четвртак. Потом смо у недељу играли у Новом Саду против Војводине...“.
Na ovaj dan, pre 20 godina, Partizan - Ostende 89:80, u meču suprolige. Mića Berić je postigao 38 poena, Dzej Ar Holden 30, a naš Haris je odigrao svoj poslednji evropski meč. #KKPartizan #Partizan pic.twitter.com/vlw4qKFqkx
— Retro Partizan (@PartizanRetro) December 7, 2020
Све је ишло по плану и Харис је полако улазио у такмичарски ритам.
„Два дана касније, у уторак се десило то што... не знам ни сам шта да кажем. Имали смо поподневни тренинг, од осам до десет. У том време није било директних летова из Београда и требало је ту ноћ око четири ујутру да отпутујемо за Истанбул. Тај тренинг је требало да буде последњи пред путовање“, каже Берић и наставља:
„Када је Харис ушао у дворану није се најбоље осећао и потом се све издешавало на крају тренинга...“.
Харис Бркић изашао је из „Пионира“, кренуо је ка колима на паркингу испред дворане и у том тренутку непознати нападач испалио је два хица.
„Никола Томашевић, економ клуба, улетео је као фурија, видео сам да се тресе и да се нешто десило. Викао је 'Харис, Харис, Харис'. Одмах смо истрчали напоље, у том тренутку је Хитна помоћ већ била ту. Желео сам да идем у болницу, али ми је речено да можда боље да не идем“, сећа се Берић.
Превезен је у Ургентни центар где је оперисан на неурохирургији. После операције био је у коми све до јутра 15. децембра када је срце престало да му куца.
„Харис никада неће бити заборављен. Двадесет година одржавамо сећање на њега. Сваког лета се игра меморијанлни турнир са његовим именом где наступају млади тимови Партизана, Будућности, Борца и Босне. Јако водимо рачуна о томе“, закључио је Мића Берић у интервјуу за Спутњик.
И дан-данас није позната позадина убиства Хариса Бркића, као ни ко је усмртио 26-годишњег кошаркаша.
Бркићев уникатни стил игре никога није оставио равнодушним. Многи су били јаки на улазу, када играју лицем према кошу, али Харисов двокорак је био нешто друго.
То му је било најјаче оружје, те су га навијачи назвали „Харисов улаз“.
Остаће упамћен као један од најбољих играча који су носили дрес Партизана. Десети је играч на вечној листи по броју одиграних утакмица (290) и осми најбољи стрелац са 3.709 поена.
„Знамо да и горе под фаулом постижеш погодак, знамо да и на небу имаш најбољи двокорак“.
Na današnji dan prije 20 godina ispred hale Pionir upucan je Haris Brkić! 😔😔😔
— Strahinja Jakić (@jakic_strahinja) December 12, 2020
"Znamo da i na nebu postižeš pogodak, znamo da i na nebu imaš najbolji dvokorak."
🖤🤍🏀 #kkp #KKPartizan pic.twitter.com/JYEbdCg9Jp
► Партизан кроз драму и преокрет до победе над Мегом!
