Вечити ривали у потрази за хемијом

© Фото : АБА лигаДетаљ са утакмице између Црвене звезде и Партизана
Детаљ са утакмице између Црвене звезде и Партизана - Sputnik Србија
Пратите нас
Како само романтично звучи идеја да два најпопуларнија кошаркашка клуба у Србији, Партизан и Црвена звезда, заиграју у елитном европском такмичењу – Евролиги. У одлазећој години смо видели да је та идеја била тако близу, а тако далеко, те да су се вечити ривали поново суочили са духовима прошлости.

На истеку десетогодишњице од спектакуларног пласмана на Фајнал-фор Евролиге и трагичног пораза у полуфиналу од Олимпијакоса, Партизан се налази на новом почетку, пет година пошто је клуб и дефинитивно напустио први идеолог – Душко Вујошевић.

Именовање Николе Пековића, његовог некадашњег ученика за председника и долазак Мирослава Берића на позицију првог оперативца, значио је трачак наде за навијаче Партизана који су се током другог мандата Вујошевића у овом веку суочили са једним од најтежих пораза последично повезаним са каснијом финансијском и резултатском кризом.

Ренесанса је остала пусти сан, Пековић је био ту само да „погура“ одлазак свог учитеља, а убрзо је и Берић схватио шта се крије иза целог пројекта па је напустио клуб који је у даљем периоду функционисао на испарењима старе славе и неизвесности сваког новог дана.

​Као спасоносно решење појавио се Остоја Мијаиловић, тадашњи посланик владајуће партије, који је добио велики ветар у леђа након што је у клуб успео да доведе Андреу Тринкијерија, тренера са евролигашком репутацијом.

И чинило се да све креће набоље, али...

Велики новац је уложен у прошлосезонски тим Партизана, италијански тренер је имао одрешене руке, али не и срећу – пандемијске околности, прекид такмичарске сезоне и наступајућа финансијска криза су срушиле идеју о томе да црно-бели кроз Еврокуп стигну до Евролиге.

А, све је ишло у правом смеру, Партизан је заиста играо сјајно, публика се вратила на трибине, све је изгледало као бајка, али се на крају претворило у кошмар и нову неизвесност од сваког сутрашњег дана, о чему је и Мијаиловић говорио за Спутњик.

„Сада је време да је најважније преживети“, рекао је Мијаиловић.

Тринкијеријев летошњи одлазак из клуба је био обавијен велом интрига и полуинформација из којих је јасно закључити да исправних није било, те да је још једна нада навијача Партизана да је време јада прошло била угашена у разочарању.

Владо Шћепановић, Тринкијеријев помоћник је покушао да настави идеју, без успеха, у клуб је после њега стигао Сашо Филиповски, а у последњим данима 2020. године екипу су почели да напуштају играчи, што значи нову реконструкцију тима усред сезоне, на шта су навијачи Партизана „већ давно навикли“.

У таквим околностима Партизан у нову годину улази само са једним циљем – да пронађе хемију изгубљену у пандемијским околностима и покуша, за почетак, да се врати на пут идеје о новом придруживању елити европске кошарке, а да потом, уз наду да ће га срећа поново погледати и да добије нову наду у остварање циља.

Ништа другачије није ни у табору вечитог ривала, с тим што је Звезда у елитном друштву већ годинама, али и даље не може да направи корак више и поново се суочава са проблемима који нису изгледали као извесни.

Како је само изгледала моћно екипа Црвене звезде оних година када је Дејан Радоњић имао тренерску таблу у рукама и одговорност да замишљено претвори у реално...

Нажалост њених навијача, године трансформације, замрзавања, мењања имена, трансформација, враћања на стару адресу као да су са собом носиле усуд да Звезда и даље гледа на то време, не успева да се отргне од осећаја угрожености и да крене корацима напред.

Радоњић је олако испуштен, покушавало се у каснијим годинама са експериментима кроз ангажовање младог тренера Душана Алимпијевића, па искусног грчког ђака Милана Томића, све до легенде клуба која је тренерски занат пекла у Немачкој – Саше Обрадовића.

​Са великим усхићењем навијачи Звезде су дочекали да се једна легенда врати у клуб, Обрадовић није крио идентичан осећај, али се све показало као превелик залогај због чега је растанак био неминован.

Колико год Обрадовић био квалитетан тренер, он је, као што је речено, тај посао научио на неком другом месту где је јасно постављено правило – „колико пара, толико музике“, што је управа Звезде, на челу са Небојшом Човићем, покушала да испрати одговарајућим тоналитетом буџета.

Иако је Човић говорио да се неће поновити ситуација из периода када је Томић слободу да доведе велики број страних играча, Обрадовићу је дозволио такав луксуз и поново погрешио јер су резултати на елитном нивоу указивали да је српски тренер у себи имао и превише немачких особина које су на крају резултирале и побуном у свлачионици.

А, то је нешто што је недопустиво у актуелним околностима, када нема публике, нема хука са трибина, нема додатног импулса играчима, већ су они сведени на то да сами из себе црпе енергију и, нужно, да добијају позитивне сигнале од стручног штаба.

Критике домаћих играча, одстрањивање талената, довођење играча којима је дрес Звезде само пролазна станица, све су то били састојци за горку чорбу која је Обрадовићу сервирана у моменту када је сазнао да је његов посао завршен на Малом Калемегдану.

„Ми смо до сада искористили 18 од 20 играча. Довођењем последњих странаца дошло је до промене у хемији. Тренер и стручни штаб одређују ко ће доћи, а на нама је да то спроведемо. Ми смо то и урадили, а потом смо некако почели да падамо. Изгубљена хемија, самопоуздање...“, рекао је недавно Човић гостујући на ТВ Прва.

У целој тој ситуацији он је нашао „кеца из рукава“ – Дејана Радоњића, пословично опрезног човека и тренера који зна како се држи екипа на окупу и не дозвољава да било ко искочи из задатих оквира.

Недостатак хемије, у оба вечита ривала, деловао је као мисаона именица у неким ранијим временима, али је ера „нове нормалности“ и то питање ставила на дневни ред, па је оно први задатак за све актере у таборима Партизана и Црвене звезде да у 2021. години пронађу начин да поново буду машине какве су некада биле.

И да усреће навијаче, а они ће то знати да врате – једног дана, када им околности то буду дозволиле.

► Сабонисов син – мајстор ни сличан славном оцу

► Најбољи играч на Јадрану „заробљен“ између Партизана и Црвене звезде

► Србинова прича за коју је мала и Гинисова књига

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала