„Нормално. Пуцају. Не брини. Ако и на нас буду пуцали, ми ћемо ти телефонирати“.
Овако је Сазонова на свом Фејсбуку препричавала телефонске разговоре са баком, која живи у Луганску, у Донбасу .
„Кућа није много разрушена, али месецима није било струје, воде, ни гаса. Јело су кували на ватри“, наставља Сазонова причу о животу својих рођака, поводом годишњице „антитерористичке операције“ Донбас.
Она се од јуна месеца бави хуманитаним радом — помаже са документацијом и смештајем избеглица из источне Украјине, којих у Русији засад, према различитим оценама, има око милион и по.
Према њеним речима, највећи утисак су деца и тинејџери, који се, како каже, понашају као одрасле особе.
„Што се тиче млађих, никада нисам видела да деца могу да буду тако озбиљна и сконцентрисана. Сви знају како је децу тешко нахранити, како она воле да извољевају… Али, када су их уводили у трпезарије, у којима се углавном служи иста храна, нико није рекао ни реч“, каже она.
Један од последњих „симбола“ такозване антитерористичке операције је Дебаљцево, где су се у јануару и фебруару водиле жестоке борбе, завршене победом устаника. Управо те борбе имале су за последицу хуманитарну катастрофу у чије се размере уверила и Сазонова.
„Данас сам прочитала изјаву да у Донбасу нема довољно лекова. Истина, волонтери то говоре већ пола године, али чим су то саопштили представници ОЕБС-а, информацију су пренеле све агенције. Не знам како то нису раније приметиле. Али, најважније је да је информација објављена“, наставља Сазонова.
Према њеним речима, избеглицама у Русији, такође, није лако, јер би многи желели да остану у близини границе са Украјином, али те области нису у могућности да приме све заинтересоване, па морају да одлазе у непознате градове.
Сазoнова каже да избеглице, углавном, за све криве Украјину.
„Кажу да је њихову кућу гађала Украјина, да их је из земље, такође, истерала Украјина, јер нису прихватили ’Мајдан‘ и зато што су хтели ближе односе са Русијом. Жале се да је украјинску телевизију немогуће гледати, јер су тамо све саме лажи о устаницима“, наставља она.
У градовима Донбаса је у последње време све више људи и многи би желели да се врате.
„Захваљујући тој ’антитерористичкој операцији‘ можда се побољшало стање украјинских тајкуна, не знам. У животу грађана, чак и оних који подржавају АТО, ништа се није побољшало“, каже Сазонова и изражава забринутост да се конфликт можда ипак неће окончати примирјем.
