Имејлови које је објавио Викиликс показују да је током мандата као државни секретар САД Хилари Клинтон питала свог тадашњег асистента за Западну хемисферу, Артура Валенсуелу, како да „обузда Чавеса“. Валенсуела је за помоћ у подривању Чавеса алудирао на окретање ка другим регионалним партнерима:
„Морамо пажљиво да размотримо све последице јавне конфронтације са њим, али треба да тражимо начине како да нам остали у региону помогну“.
Процурели имејлови потврђују сталну тенденцију америчких тајних интервенција према Венецуели и уочене левичарске владе у целој Латинској Америци, као што су Куба и Еквадор. Викиликс је такође објавио стратегију америчке амбасаде из 2006. према тада демократски изабраном председнику Чавесу, у којој се наводи да ће „креативни домет САД до Чавесових регионалних партнера подићи зид између њих и њега“.
RELEASE: 19,252 emails from the US Democratic National Committee https://t.co/kpFxYDoNyX #Hillary2016 #FeelTheBern pic.twitter.com/nklNO5WSQL
— WikiLeaks (@wikileaks) July 23, 2016
Зашто Клинтонова и америчка влада уопште имају такав приступ Венецуели, предмет је спекулација.
Међутим, др Франсиско Домингес из Кампање солидарности Венецуеле изјавио је за Спутњик да:
„Након избора Чавеса у Венецуели и избора Бразилске радничке партије 2002. регион, а посебно Венецуела, почели су да се удаљавају од Сједињених Америчких Држава, постављајући нова тела, углавном регионално интегрисана и због тога су Сједињене Државе губиле свој утицај. Венецуела је била главни заговориник овога, због чега су је Сједињене Америчке Државе толико нападале“.
Иако је Клинтонова јавно изражавала пријатељство са Венецуелом, ово откривање процурелих имејлова наводи на другачије намере према овој латиноамеричкој нацији, због чега је др Домингес резервисан:
„САД морају да узму у обзир регионалне осећаје људи, због чега се прави да је наклоњена и фаворизује добре односе, али никада неће престати да дестабилизује Латинску Америку или Венецуелу“.
https://t.co/GG4fsKyL6Q Killary emails: She formed a network of cut-outs like Spain, Honduras, Salvador to subvert Chavez regime deniably
— agitpapa (@agitpapa) July 27, 2016
Клинтонова је такође изразила забринутост због одлуке Уједињених нација да оптуже војни пуч у Хондурасу 2009, што је Клинтонова подржавала. Демократски изабраног 2009. председника Хондураса Мануела Зелају војска помогнута опозиционим партијама свргла је са власти. Упркос чињеници да су традиционални савезници САД, као што је ЕУ, осудили пуч, Клинтонова је тада признала да је желела да види нову владу која би заменила левичарску Зелајину администрацију и „успоставила ред“.
It's 2 bad we don't have ppl of Haiti, Honduras & Libya telling their stories abt Hillary Clinton & her criminal role as SoS #DemsInPhilly
— GAPeach (@PoliticsPeach) July 26, 2016
Влада Венецуеле била је међу регионалним учесницима који су осудили пуч и слом левистичке активности који је настао. У то време Клинтонова је пејоративно питала зашто су УН толико забринуте за Хондурас, а не за Венецуелу: „У реду, али да ли су укада оптужили Венецуелу за ускраћивање слободе штампе?“, написала је она једном званичнику.
Један од процурелих мејлова такође препоручује да се не троше толика средства УСАИД-а на познате левичарске државе као што су Венецуела, Куба или Никарагва, зато што би такви фондови могли да „подривају прави демократски развој“.
У њему се такође наводи да би „било каква средства усмерена на непоуздане државе“‚ алудирајући на Венецуелу, „морала да буду праћена ’променом у људском понашању‘“.
DNC has been digging for evidence of USAID corruption on Trump while Clinton & State Dept have been withholding hers pic.twitter.com/OMtRyPmePM
— Keith Warren (@screenslaver) June 30, 2016
Др Домингес верује да је крајњи циљ Сједињених Америчких Држава да види збацивање венецуеланске владе, коју тренутно предводи бивши помоћник Чавеса Николас Мадуро, који ужива подршку народа.
Any government/media watchdog do an analysis of ideas pushed by our foreign-language propaganda machine? BBG has a $750,000,000 budget.
— Yasha Levine (@yashalevine) June 17, 2016
„Америчка влада погодила је приватни сектор, а посебно дистрибуцију хране, ограничавајући храну и присиљавајући људе да стоје у редовима. Присиљавањем да стоје у редовима, људи постају незадовољни и резултат је да људи постају врло несрећни, а нарочито сиромашни. Мислим да је идеја да се подрије основна подршка коју влада Чавес—Мадуро ужива и ако буду у могућности да их подрију, мисле да ће створити услове за преврат, што су урадили у Чилеу 1973.“, изјавио је др Домингес за Спутњик.
Још од раних ’70-тих америчка влада спроводила је разну субверзивну политику у Латинској Америци, усмерену на подривање демократски изабраних, углавном левичарских влада у региону.
То је почело 1973. војним пучем против чилеанског премијера Салвадора Аљендеа и постављањем генерала Аугуста Пиночеа. Америчка влада је 2001. и 2002. појачала средства за финансирање венецуеланске опозиције у настојању да створи одрживу опозицију председнику Угу Чавесу.
Оваква политика наставља се и данас и, ако Хилари Клинтон постане председник, највероватније ће се спроводити несмањеном жестином.
