Британски „Сандеј телеграф“ је у свом чланку писао да су руске власти наводно умешане у покушај прошлогодишњег преврата у Црној Гори. Лист наводи, позивајући се на неименовани извор, и да иза атентата на бившег премијера Црне Горе Мила Ђукановића стоје руске тајне службе.
Поред тога, наводи се да је циљ атентата требало да буде осујећивање плана да Црна Гора постане део НАТО-а. Како наводе британски новинари, руски обавештајци су неколико месеци пратили Ђукановића и спремали групу српских националиста која је требало да изведе атентат.
Раније је црногорски премијер изјавио да би сви они који прете Црној Гори било каквим немирима требало да се држе подаље од ове републике. Ту је Ђукановић између редова опоменуо Русију. Зато је врло индикативно што црногорске власти виде заверу, коју Москва наводно припрема, али не виде како се САД директно мешају у њихову унутрашњу политику под разним изговорима, уз помоћ „донација“ и слично.
Наиме, у оквиру Бироа за борбу против наркотика при Стејт департменту, појавио се прилично интересантан пројекат у Црној Гори, усмерен на „помоћ државама-партнерима у ширењу сфере права“.
Заправо, Вашингтон под паролом „владавине права, поштовања људских права и родне равноправности“, а уз помоћ 40 милиона долара, има намеру да кроји политику у Црној Гори. Главни циљ који би требало постићи посредством ове финансијске помоћи је „смањење рањивости система и повећање отпорности Црне Горе према радикализму и екстремизму у раним фазама“.
Руски портал „Лајф“ коментарише писање „Сандеј телеграфа“ наводећи да се овде ради о типичној стратешкој линији САД, да прво „закувају проблем“, а да после раде на планирању и спровођењу контрамера.
По свему судећи, САД су наводно виделе неке назнаке учешћа такозваних екстремистичких група међу онима који се залажу против ступања Црне Горе у НАТО. Зато су, пише руски портал, амерички стручњаци назначили неколико веома амбициозних циљева у оквиру скупог плана промене ставова црногорског јавног мњења, међу којима су идентификација механизама екстремизма, дефиниција рањивости друштва и осмишљавање борбе против тог такозваног „екстремизма“ уз учешће државних институција.
Међутим, овде се јавља битно питање — ко је заправо екстремиста? Ако би се реч „екстремизам“ заменила „покретом против ступања у НАТО“, што заправо и јесу они које Запад оцењује као радикалне групе, постаје јасно да Вашингтон и даље спроводи своје интересе у Европи и жели да угуши постојање другачијег мишљења.
Осим оних који митингују против ступања у НАТО, у црногорским медијима се не може ни чути ни прочитати било шта о људима који не желе да Подгорица потпише пакт са Алијансом, али и о онима који су против тренутне власти. Штавише, друштво није ни чуло ни за терористичке нападе ни за разне друге екстремистичке појаве против којих Стејт департмент има намеру да се бори, издвајајући за ову малену балканску државу позамашну суму.
У оквиру програма борбе биће спроведена анализа законодавне базе, која може да помогне у борби против „екстремиста“, у циљу стварања нових „легитимних“ инструмената који би омогућили да се лакше изађе на крај са „екстремистима“. Штавише, у оквирима пројекта биће реализовано дубоко испитивање кључних политичких личности запослених у Министарству унутрашњих послова, Агенцији за националну безбедност, полицији.
Биће посебно утврђена форма дијалога како би се утврдило ко су савезници организација цивилног друштва које толико воли Вашингтон. Ова невероватно велика количина новца биће употребљена како би се „идентификовали радикални елементи“ по друштвеним мрежама и у медијима.
Добитници новчане помоћи у оквиру овог програма борбе против екстремизма биће како америчке некомерцијалне, тако и иностране невладине организације. Важно је за крај поменути још једну битну ствар, а то је да они који се буду пријавили за америчку новчану помоћ, мораће да докажу да већ имају остварене партнерске односе са Владом Црне Горе.
