Некада су становници Спорова живели само од риболова, док је данас мало другачија слика, јер је село почело да се бави и пољопривредом и узгојем стоке, пише новинар Спутњика Станислав Андросик.
Шта нама значи ко нам је председник?
Пут од Минска до сеоцета у Березовском реону траје око три сата. Свака посета Полесју, је као свеж ваздух, који нас враћа у реалан свет белоруског живота, у коме се из једног у друго село као некада превози запрежним возилима.
У Спорову тренутно живи нешто више од хиљаду становника, али их ујутро не можете видети. Поред језера шетају само гуске и понеки коњ и крава. Напуштени чамци подсећају да су се становници некада бавили риболовом.
Прва особа коју смо срели је Миша, који је гонио своје гуске ка језеру.
„Ви их и у повратку гоните? Оне се саме враћају“, рекао нам је мештанин.
Миша је раније радио у Москви, а на јесен се враћао у Спорово где је рибарио. Пошто је сада већ старији, ради као најамни радник, мада како каже рибе има мало.
Док је у главном граду Белорусије узбудљиво после избора, Миша каже да је код њих мирно и да им је свеједно ко је председник.
Проблеми са послом
На обали језера су одмарала двојица мушкараца Иван и Валера. Стари чамац им је послужио као сто, док су парадајз и јабуке указивали да планирају да нешто поједу. Нису желели да се фотографишу.
„Сазнај у Минску, зашто су ме отерали са посла?“, молио је Валера. Иван је додао: „Ловио си тамо где је било забрањено. А између тебе и Лукашенка, знаш колико људи има“.
Испоставило се, да је Валера радио у рибњаку, али једном су њега и колеге затекли како пецају рибу на месту где је забрањено пецање.
„Ја сам против Лукашенка. Зашто су ме отпустили? Требало је предрадника казнити“, сматра Валера. Успут се интересује коме треба да се обрати, да му допусте да рибари, јер је казну одмах платио, а нема посао. Пошто је било време да кренемо, посаветовао сам „пишите свим инстанцама“.
Само да рата не буде
На високом брду Спорова се налази сеоска црква. О главном извору прихода тог краја подсећају рибарске мреже, којима је опасан звоник, очигледно као одбрана од птица.
Црква је затворена, али канцеларија месне општине није празна. За радним столом је Александра Дицевич, председница месне заједнице Спорово.
Изгледа да је овде „жетвена“ кампања, као и председничка - завршена. Испоставља се да нису ове године приноси као што су били прошле године, јер је на пролеће био мраз.
Покушали смо да са њом разговарамо како пољопривреда негативно утиче на језеро, обзиром да се у њега уливају хемикалије, међутим Александра нам картко одговара: „Није тако“.
По њеним речима, раније су од језера имали велике губитке, јер су морали да га пуне рибом и обезбеде чуваре. А како да га чувају, када сваки други становник има чамац и мрежу.
О изборима је рекла да су према њеним уверењима прошли мирно.
„Нико није штрајковао, сви су радили. Бринемо због дешавања у градовима, желимо да све реши мирним путем“, рекла је она. „Сви су за мир и да не буде рата. А ко ће бити на власти није важно, важно је да не буде горе“, додала је.
Економија привреде је ван опасности
Док се цео свет бори са вирусом корона, у Спорову припремају храну за животиње, имају око 900 крава, а укупан број стоке је 3,5 хиљаде крава и бикова. Александра уверава, да они нису осетили последице ковида 19.
Према њеним речима, сво млеко које се код њих производи је „екстра класе“ и сви коректно зарађују. Радници на машинама зарађују две хиљаде рубаља, док је просечна зарада у домаћинству 800 рубаља.
Само хумор и ведар дух
У Дому културе нас је угостила Ала Љутич, која нас убеђује да је њихово место боље од Габрова. Са осмехом нам Ана Чајчиц, која је представник за културу, саопштава како је њихово место „друга Москва“.
Раније су становници Спорова имали једном у три године Републички фестивал хумора, а сада имају само локални. Становници Спорова никада не клону духом, чак и кад гледају вести гледају само оне добре и о љубави.
