„Позивам све у Бриселу да изврше притисак на Турску. Пре свега, морају да одлуче шта је прихватљиво, јер ће дејства Турске наштетити НАТО-у, његовој репутацији и основној идеји да је то савез који постоји ради заштите од непријатеља“, рекао је Саркисјан.
Јерменски председник сматра да ће мешање Турске у сукоб у Карабаху на страни Бакуа променити геополитику Јужног Кавказа, претворивши Азербејџан у турско упориште на путу ка ширем региону и утицају Анкаре на цевоводну мрежу.
Он је упозорио да би сиријски терористи у Азербејџану могли постати фактор дугорочне регионалне нестабилности.
„Они ће тамо створити још једну зону нестабилности која ће угрожавати Азербејџан, Русију, Јерменију и Иран“, истакао је Саркисјан.
„Стиче се утисак да Ердоган свуда око себе ствара нестабилност, уништавајући тренутни статус кво. У том мору нестабилности Турска, чини се, плови прилично мирно, јер јој омогућава да се игра са свима“, закључио је јерменски лидер.
Сукоб у Карабаху
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
Након тога су у Москви 9. октобра одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана. Дипломате је у руску престоницу позвао председник Русије Владимир Путин. Преговори су трајали више од десет сати и завршени су усвајањем споразума о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих. Међутим, истог дана стране почеле су да се међусобно оптужују за кршење примирја.
Други покушај организовања хуманитарног прекида ватре учињен је у ноћи између 17. и 18. октобра, али већ неколико сати након што је примирје ступило на снагу, Јерменија и Азербејџан изјавили су да га друга страна није испоштовала.
Прочитајте још:
