За подршку документу су гласале 63 земље, 17 држава је било против, 62 су биле уздржане. Прилично велики број земаља, укључујући Азербејџан, Либан, Уједињене Арапске Емирате и Узбекистан, уопште нису изнели своје ставове. Међу онима који су гласали против, поред Русије, биле су Белорусија, Јерменија, Кина, Србија, Киргистан, Иран, Северна Кореја и Венецуела.
Стални представник Украјине при Уједињеним нацијама Сергеј Кислица у свом излагању позвао је све земље „у интересу мира“ да гласају за резолуцију која се подноси на разматрање већ трећу годину.
У тексту документа се говори о „озбиљној забринутости због прогресивне милитаризације Крима од стране Русије као окупаторске силе“, као и „о континуираној дестабилизацији ситуације на Криму због испоруке руских модерних система наоружања на полуострво, укључујући авионе и ракете способне да носе нуклеарно оружје, наоружање и муницију и слање војног особља на територију Украјине“.
Покушаји без перспективе
Први заменик сталног представника Русије при Уједињеним нацијама Дмитриј Пољански рекао је на седници да су бескорисне овакве иницијативе Украјине.
„Данашње гласање неће ни на који начин утицати на одлуку становника Крима. Само ће још једном видети како су поступили исправно 2014. године, одлучивши да се поново уједине са Русијом. Што пре Украјина схвати бескорисност покушаја да поврати становнике Крима против њихове воље, тим боље“, закључио је дипломата.
Подсетимо, Крим се ујединио с Русијом после референдума који је одржан у марту 2014. године након државног удара у Украјини, на ком се већина становника Републике Крим и Севастопоља изјаснила за улазак у састав Русије.
Украјина сматра Крим својом територијом, али привремено окупираном, док су руске власти више пута саопштавале да су се Кримљани демократским путем и у складу са међународним правом и статутом УН изјаснили за присаједињење Русији.
Прочитајте још:
