Паљење застава није била честа појава у српској политичкој историји, а сваки такав догађај везује се за председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља. Шешељ и његове присталице, за време НАТО агресије, у центру Београда, запалили су заставе Демократске странке и црногорске Демократске партије социјалиста. Новембра 2012, заменик председника Српске радикалне странке, Немања Шаровић, запалио је америчку заставу, а Војислав Шешељ, откако је пуштен из хашког притвора на привремену слободу, посебно је активан у паљењу застава страних држава — за кратко време запалио је и америчку и хрватску заставу.
Све то не би привлачило толику пажњу јавности да паљење хрватске заставе није довело до повлачења хрватског амбасадора из Београда на консултације, и вербалног дуела српских и хрватских министара. Ситуацију је покушао да смири премијер Вучић, међутим, како се чини, крхки српско-хрватски односи опет су пали на ниске гране.
За председника Српског националног вијећа из Загреба, Милорада Пуповца, последњи догађаји показују колико су српско-хрватски односи рањиви и до које мере суђења за ратне злочине могу да наруше међусобне односе.
„Осим лоше атмосфере и, за неко време захлађених односа, то показује потребу за успостављањем озбиљних и трајних механизама у комуникацији између влада Србије и Хрватске", рекао је Милорад Пуповац.
Загребачком аналитичару Жарку Пуховском Војислав Шешељ делује као агент — провокатор коме само стало да осујети бивше сараднике Томислава Николића и Александра Вучића. Он само жели да покаже, каже Пуховски, да је једини коме је до Србије стало, и у том смислу, Хрватска или било која друга држава игра другоразредну улогу. То изазива велике потешкоће Вучићу, каже Пуховски, јер је тешко применити силу против Шешеља, али сада ће српске власти то морати да учине, јер је прекршио низ српских закона.
„То до сада није учињено, а сада ће се морати учинити и због симболичког чина паљења заставе и због тога што ће ових дана доћи и извршни налог из Хашког трибунала за његово пребацивање у Хаг“.
По мишљењу Пуховског, последњи догађаји представљају симболичку тачку којом се крећу српско-хрватски односи, али они се битно не мењају.
Највећа препрека у односима две земље је, каже Пуховски, то што је Хрватска чланица ЕУ, а Србија није.
