Срби се са чињеницом да рат није завршен суочавају свакодневно када затраже остваривање неких права, а каже им се да сачекају, док се „не залече ратне ране“.
То се најбоље види на примеру проблема са ћириличним таблама у Вуковару, а наставља се свакодневни тренд колективизације кривице, стигматизације деце, ширење предрасуда...
„Све то чини да изгледа као да се рат није завршио“, каже Милошевић за Танјуг.
Председник СНВ притом истиче да Срби не траже ништа изван закона, ништа изван оног што је усвојено у Сабору.
На питање које су то идеје и политика којом ће као први човек СНВ покушати да утиче на промену односа хрватског друштва према Србима, Милошевић каже да ће свакако наставити да покреће неке друштвене табуе, односно да ће покушавати да освешћује хрватско друштво.
„Кампања Самосталне демократске српске странке (СДСС) на изборима за Европски парламент је била добар пример за то“, каже он.
„Циљ нам је да укључимо што више младих, да они што више буду део српске заједнице, да се не плаше да кажу своје име и презиме, да доведемо ствари у нормалност и покушаћемо преко ЕУ фондова који се баве мањинским правима да ојачамо нашу видљивост и ван граница Хрватске“, поручује Милошевић.
Слаже се са констатацијом да је тешко изборити се за решење свих проблема и питања Срба у Хрватској, али каже: „Време је показало да смо нешто успели решити и остајем оптимиста да ће, док сам на челу СНВ, нешто бити решено“.
„Кампања СДСС-а на европским изборима је показала да смо привукли пажњу целе хрватске јавности, иако је било пуно негативних ставова, било је и јако позитивних ставова о начину на који смо представили Срба у Хрватској“.
Горућа питања за Србе
Није оптимиста да ће хрватска власт и хрватско друштво тако брзо променити свој однос према Србима, и да ће то ићи тешко.
„Али, задатак нас Срба у Хрватској је да градимо дијалог“ каже он.
Упитан колико је то могуће у политичкој атмосфери у којој председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић каже да ћирилица треба да сачека да се залече ране, а премијер Андреј Пленковић да после дијалога Срби и Хрвата у Вуковару треба видети када, како и на који начин се може ширити каталог права српском народу, и зар је то ствар закона, а не емотивно и питање воље, Милошевић одговара:
„Јако тешко. Ћирилица није прво право за које се ми боримо да буде остварено у пуном обиму, онако како је описано законом, и требале су нам године борбе да се поштују пре свега хрватски закони. Наравно, нужно је да се успостави дијалог са већинским народом и дијалог у Вуковару, али не смемо пристати на то да се каже да се право на ћирилицу неће се остварити никада и нигде“.
На питање који би он од нерешених проблема Срба у Хрватској и прогнаних у „Олуји“ издвојио као примаран, попут 500.000 несталих Срба које је данас поменуо председник Александар Вучић, Милошевић каже да је то, нажалост, веома тешко, јер су сва та питања горућа.
„Када са сарадницима седнемо и када почнемо да прегледамо проблеме, тешко је направити класификацију: да ли је електрификација која није обновљена још од рата, да ли довођење воде или путеви, или је то борба за мањинске школе, за ћирилицу, за уџбенике... Све те ствари су важне и веома је тешко одабрати коју од њих поставити као приоритет“, објашњава Милошевић.
На питање да ли ће попис становништва у Хрватској за две године показати све последице хрватске политике према Србима и неће ли требати мало времена да статистика „реши сва српска питања у Хрватској“, Милошевић каже да резултате тог пописа очекује 2023. или крајем 2022. године.
Очекујем мирнију прославу „Олује“
„Тада ћемо знати колико Срба ће бити у Хрватској. Све што сам рекао и чињеница да рат није завршен утиче и на слободно национално изјашњавање и то поготово када је реч о Србима у граду, где се више осећа стигматизација и асимилација“, каже он.
Упитан да ли се Срби у Хрватској још увек плаше за своју безбедност, јер су још увек чести усташки симболи са порукама Србима, а рецимо јутрос је у већински српском селу Забужане код Бенковца освануо натпис „И стожер вам поручује — опет ћемо у олује“, каже да је реч нелагодност ближа истини.
„Не волим да кажем да се плаше, али свакако осећају нелагоду, поготово у одређеним периодима године када се повећају националне тензије. Исто и напади на сезонске раднике, попут оног на Брачу“, каже он и додаје да су то све догађаји који узнемиравају Србе у Хрватској.
Он очекује да ће се „Олуја“ ове године славити мирније, а да то тако делује и по протоколу прославе у Книну, без марша црнокошуљаша.
„Ми ћемо организовати парастосе са Српском православном црквом, читањем изјаве сећања по подружницама СНВ, а централна комеморација, које се сваке године сели, сутра ће бити одржана у Доњем Лапцу. Бићу тамо сутра са народом“, каже Милошевић.
