Дрецун је гостујући на РТС-у рекао да Радна група чини све како би прикупила што је могуће више доказа да би обезбедила документацију и евентуално сведоке који би потврдили злочине које је починио Харадинај.
„У том смислу, мислим да смо на добром путу, да има довољно доказа, али на Специјализованом тужилаштву је да одлучи какав је квалитет тих доказа и да онда одлучи да ли ће подићи оптужницу“, навео је Дрецун.
Додаје да материјали који евентуално могу да се користе у кривичном поступку, укључујући Харадинаја, могу да се поделе у три категорије.
„То су изјаве по ЗКП жртава и сведока о почињеним злочинима ОВК, наредбе, правилници и упутства, ратни дневници, шифрарници које су потписивали команданти зона и локалних штабова, признанице, реверси, мапе, фотографије, аудио-записи и активности ОВК. Злочини су разврстани према оперативним зонама, територијама, општинама и кривичним делима“, истакао је Дрецун.
Он каже да је документација на сигурном и да постоји сарадња са Специјализованим тужилаштвом.
„Радимо постепено. Желимо да видимо које ће предмете они процесуирати, па им онда дајемо документацију. Ми смо направили табеле за све почињене злочине. Идентификовали смо злочине, извршиоце, потенцијалне сведоке“, навео је Дрецун.
Према његовим речима, тимови Хашког трибунала између 1999. и 2000. године ексхумирали су укупно 4.019 посмртних остатака, од којих је само 50 одсто идентификовано, а од идентификованих је само једна особа српске националности.
Где је нестало 1.150 тела?
„Неидентификована тела су поново закопавана на локацијама које су до данас делимично непознате. Након завршених активности Хашког трибунала утврђено је да постоји најмање 1.150 тела са 80 локација којима се губи сваки траг. Зашто им се губи сваки траг? Да нису можда српске жртве у питању“, упитао је Дрецун.
Каже да оно за шта Харадинај мора да сноси одговорност јесу илегални затвори терористичке ОВК, од којих је Харадинај одговоран за 33, док су друге вође терористичке ОВК, укључујући хашима Тачија, одговорни за преостале логоре.
Додаје да када се погледа списак затвора и команданата зона који су идентификовани, онда лако може да се дође до оних који могу да се нађу на оптужницама.
„Оно што је посебно интересантно за Харадинаја јесте село Јуник, илегални затвор. Они који су формирали затвор су Рамуш Харадинај, Даут Харадинај, Идриз Баљај звани Тогер. Ауто-мото друштво ’Старт‘ Ђаковица, опет Харадинај. Код тог логора имамо сведочење покојног Вукашина Шћекића, кога су на превару довели у тај илегални затвор, на леђима су му ножем утискивали УЧК. Он је дао изјаве свим надлежним органима. Шћекић је успео да побегне из тог илегалног затвора“, казао је Дрецун.
Харадинај, каже, може да одговара по командној одговорности и додаје да је он поред тих бригада имао и специјалне јединице војне полиције, Црне орлове и специјалну јединицу муџахедина која је била у Смоници.
„Те специјалне јединице имају групе за отмице, испитивање, тортуру и ликвидацију. Имамо изјаву припадника ОВК о нападу на српско село, када су ранили једног Србина, полили га бензином и живог га запалили. Изгледа да је у околини сваког од четири илегална затвора била масовна гробница, где су убијени Срби, Албанци и Роми“, истакао је Дрецун.
