„Морска сенка“ није никада званично ушла у флоту, али судећи према писању медија, инжењери су применили неке од технологија са тог пројекта на разараче класе „зумвалт“.
Пројекат je развијан у потпуној тајности пре десетак година у „Локидовом“ постројењу у Калифорнији.
Међутим, било је потребно тестирати пловило на дневном светлу, и због тога је цео програм декласификован. Али осим тога, већина детаља је остала непозната, преноси РТС.
Оно што се зна је да је брод био дугачак 48,7 метара, широк 21,3 метра и да је био тежак око 560 тона.
Сврха је била истраживање интеграције нових технологија у војне бродове. Међу новим технологијама је био и „signature control“, што практично значи „стелт“.
Када се погледа облик брода, одмах је јасно да је у дизајну доминантно било избегавање уочљивости. Облик је веома подсећа на авион Ф-177, још један производ компаније „Локид".
„Ако додате крила, вероватно бисте могли њиме да полетите“, шалили су се многи.
Коме треба невидљиви брод
Магазин „Попјулар механикс“ анализира зашто је морнарица САД одлучила да покуша да направи невидљиви брод.
Део одговора на то питање може се наћи у новинским насловима из тог периода. Радарски навођене ракете, као што је француска „ексоцет“, показале су се веома ефикасним, и пружале су мањим морнарицама шансу да нанесу штету великим и боље опремљеним снагама.
Могу да се испаљују из патролних бродова, хеликоптера или авиона, а лете скоро суперсоничним брзинама. Притом, лете веома ниско, и када их уоче радари, обично буде прекасно.
Процењено је да има више од 15.000 пројектила те врсте у рукама више од 50 морнарица света. То, како пише „Попјулар механикс“, тера заповеднике бродова широм света да понекад једноставно пожеле да нестану.
Шта са траговима у таласима
„Морска сенка“ неодољиво подсећа на Ф-177, али „стелт“ технологија на мору захтева много више од редукције радарског одраза.
Једнако велику претњу за бродове представљају сонари и инфрацрвени сензори. А чак и кад би брод могао да буде потпуно „невидљив“, проблем представља траг који оставља.
Савремени радари могу да открију таласе које изазивају чак и мали бродови, а америчка војска је веровала да Русија можда развија сателитске сензоре за надгледање океана.
„Морска сенка“ покушала је тај проблем да реши тиме што је постављена на два понтона, који су налик торпедима. Осим стабилности, то би омогућавало броду да продире кроз водену површину са минималним траговима.
Бучније компоненте су биле изнад воде, што их је чинило теже уочљивим за сонар.
Вероватно су дизел-мотори били изнад воде, а сваки понтон садржао је по један електрични мотор.
Високи трошкови и компликована производња
Оно што је лоше – све те технологије имале су високу цену.
„Морска сенка“ је био „стелт“ брод, али веома тежак за производњу, неспособан за веће брзине и без могућности да носи тешко наоружање.
Због тога се верује да је његова намена првенствено била истраживање стелт могућности које су касније примењене на друге бродове.
Уз помоћ тог пројекта редукован је радарски одраз одређених разарача.
Међутим, сви ти бродови се описују као „мање уочљиви“, а не као потпуно стелт пловила.
Критичари су такође наводили да уз помоћ нуклеарних подморница морнарица већ може да делује неопажено у мору, али стелт брод би имао најмање две предности.
Прво, могао би да буде коришћен за противваздушну одбрану, а друго – могао би да делује у неким стратешки важним подручјима која су због мање дубине воде, недоступна за подморнице, односно да се више приближе обали.
