Најава повратка школских униформи у српске школе још једна је од тема око којих се поделила јавност у Србији.
Министар просвете науке и технолошког развоја Младен Шарчевић изјавио је да подржава иницијативу увођења школских униформи, али је додао да је потребно најмање две године како би та пракса „заживела“ у свим основним школама у Србији.
Шарчевић је са градским менаџером Београда Гораном Весићем посетио основну школу „Свети Сава“ у Врчину где ученици носе ђачке униформе које је креирала позната српска креаторка Драгана Огњеновић.
По свему судећи, школске униформе вратиће се у све српске основне и средње школе за две године и, према најавама ресорног министра, деца неће носити исте униформе.
„Свака школа ће имати свој идентитет и о томе ће одлучити родитељи, ђаци и наставници те школе“, нагласио је Шарчевић.
Још од најаве повратка униформи у школе, српска јавност се поделила по том питању. Главна замерка противника „повратка униформи“ била је та да нас ђачка опрема враћа у време комунизма кад су ученици носили плаве кецеље, сличне радничким комбинезонима.
Међутим, и пре социјалистичке револуције у Југославији, ученици су и у Краљевини имали прописан „дрес код“.
А да школске униформе нису ексклузивни комунистички изум показују искуства широм планете где ученици у школе долазе у за то прописаној опреми.
И у најстаријим и најпознатијим светским школама, попут енглеског Итона, основаног 1440. године, ђачке униформе су обавезне.
Иако то није доказано, сматра се да ношењем ђачких униформи ученици осећају већу припадност школи и друштву, као и да постижу боље успехе.
Упркос примедбама да униформе смањују индивидуалност школараца, већина школа у свету, од Северне Кореје до Сједињених Америчких Држава, не намерава да их укине.
